Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

Фрањевци бежали ОД СРПСКОГ КРАЉА: Историја даје одговор ОТКУД ПРАВОСЛАВНЕ ФРЕСКЕ У САМОСТАНУ (ФОТО)

22.09.2020. 13:43
Пише:
Србија Данас/Курир
freska
фреска / Извор: Фото: Twitter/@rotkvarija9

Готово да и нема помена о овом феномену у хрватским медијима

Недавно објављена вест да су у фрањевачком самостану у Дубровнику пронађене православне фреске са правом је изазвала пажњу јавности.

КОЛИНДА У ЦЕНТРУ ВЕЛИКЕ АФЕРЕ У ХРВАТСКОЈ: Корупција и организовани криминал у врху државе

КОЛИНДА У ЦЕНТРУ ВЕЛИКЕ АФЕРЕ У ХРВАТСКОЈ: Корупција и организовани криминал у врху државе

ПОТРЕС У КОМШИЛУКУ! Хрвате погодио нови земљотрес: Мукама нема краја већ месецима!

ПОТРЕС У КОМШИЛУКУ! Хрвате погодио нови земљотрес: Мукама нема краја већ месецима!

АЛИЈИ ПРИПИСАЛИ ТУЂЕ МУДРОСТИ: Мермерне плоче постављене у Сарајеву шокирају јавност (ФОТО)

АЛИЈИ ПРИПИСАЛИ ТУЂЕ МУДРОСТИ: Мермерне плоче постављене у Сарајеву шокирају јавност (ФОТО)

Како се тврди, Хрвати су покушавали да их уклоне кречењем, али безуспешно. Такође, готово да и нема помена о овом феномену у хрватским медијима.

Али, ипак прича о фрескама може се наћи на сајту Хрватског рестауратског завода где стоји да су пронађене у предворју Фрањевачког самостана Мале Браће у Дубровнику, приликом поправки пукотине у зиду.

На фресци за коју је утврђено да је урађена византијском техником је приказана Богородица са Исусом уз Арханђела Гаврила.

Историјске чињенице откривају истину

Но, оно што упада у очи је историја фрањевачког самостана у коме су пронађене фреске.

Према тексту фрањевци су основали самостан сходно правилима реда изван градских зидина у 13. веку. Тамо је и касније проширен црквом Светог Фрање.

Ипак, у време рата (1316 - 1318.) са српским краљем Урошем II Милутином, због страха да грађевине изван зидина не постану упориште непријатеља, фрањевци добијају допуштење да се, упркос томе што су просјачки ред, настане унутар зидина. Иако је таква одлука донета, када је тачно спроведена није познато.