ХРВАТИ БИ СВОЈ ЕНТИТЕТ У БОСНИ А НАПАДАЈУ ДОДИКА! Шта ће сад Сарајево да каже?!

Након порука нове хрватске власти, у БиХ је опет актуелно питање "преустројавања“ ове земље, а многи Хрвати у БиХ прижељкују трећи ентитет, пише данас Дојче Веле. Хрватски премијер Андреј Пленковић каже да ће Босна и Херцеговина бити у средишту нове хрватске спољне политике, при чему ће се Република Хрватска залагати за европски пут БиХ и равноправност босанско-херцеговачких Хрвата. 
Пленковић верује да би БиХ требало да буде функционална држава, а Хрвати равноправни са друга два конститутивна народа. То је, према његовом уверењу, могуће уз уставну реформу у БиХ. 

Премијер Хрватске подсећа да су и хрватски посланици у Европском парламенту раније поручивали да је време за "надоградњу Дејтонског оквира" за шта је нужна "уставна реформа темељена на начелима федерализма, децентрализације, супсидијарности и легитимног представљања".  Он наглашава да је БиХ, уз политичку стабилност и смиривање тензија, нужан наставак рада на спровођењу реформске агенде, што је услов за приближавање ове земље ЕУ.  Као председник Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) говорио је да је референдум о обележавању дана Републике Српске наводно "претња целовитости и суверености БиХ" те да Милорад Додик наводно "дестабилизује БиХ баш када Европска унија очекује напредак у овој земљи".

Политички аналитичар Пејо Гашпаревић верује да би најаве Пленковића могле означити почетак нове динамике у односима између две суседне земље. 

- Готово идентичне ставове износе и председница Хрватске Колинда Грабар-Китаровић и новоименовани хрватски министар спољних послова Давор Иво Стиер. Чињеница да то потенцирају најодговорнији за креирање спољне политике, потврђује да се ради о помно испланираном обликовању амбиција хрватског државног вођства према БиХ - истиче Гашпаревић.

Он додаје да при томе треба имати у виду да је истицање таквих амбиција уследило након референдума у РС. Одржавању тог референдума противиле су се моћне западне земље, али га је с друге стране подржавала Русија. То је БиХ претворило у поприште геополитичког ривалства, каже он. 

- Како је референдум узнемирио челнике ЕУ, али и САД, активирани су канали ''дискретне дипломатије'' којима покушава да се подстакне нови ритам у превладавању нарастајућег међуентитетског раслојавања у БиХ. У таквим околностима, Хрватска као чланица ЕУ и НАТО и суседна земља има шансу за амбициознији наступ - каже Гашпаревић. 

- Верујем да ће Хрватска у том процесу поступати отворено и пажљиво и да овога пута неће узмицати, што би требало да резултира и инситуционалном равноправношћу Хрвата у БиХ - наводи он.

Гашпаревић подсећа да свака иницијатива за решавање хрватског питања у БиХ, било да се ради о трећем ентитету, федерализацији или укидању ентитета има снажних заговорника, али и противника. 

- По мојим проценама, исход садашње хрватске дипломатско-политичке иницијативе могао би бити измена Изборног закона у БиХ како би се спречила реприза ''платформашког'' сценарија који је омогућио инсталирање оних хрватских политичких званичника који нису имали већинску гласачку подршку Хрвата у БиХ - наводи Гашпаревић. 

- Тако би се спречило понављање случаја ''Комшић'' у којем је Хрват у Председништво БиХ два пута биран бошњачким гласовима. Чини се да такво поништавање гласачке воље Хрвата у БиХ службени Загреб више није спреман да толерише - наводи аналитичар.

Оснивач и уредник мостарског портала Neznase.ba Емил Караматић, међутим, подсећа да су се Хрвати у БиХ већ навикли на изјаве сличне Пленковићевим и да се зато најаве новог хрватског премијера могу тумачити и као "јалово хадезеовско десничарење".  Караматић верује да Хрватска једино уз помоћ ЕУ може направити позитиван искорак, али није сигуран да у том процесу има места за трећи ентитет. 

- Противник сам поделе БиХ на три ентитета. Мислим да би регионализација БиХ с акцентом на економске факторе била по мери сваког грађанина. Уверили смо се да је национални концепт свима нанео велику штету. Видимо да из етнички чистих простора сви желе отићи тражећи сретнији живот у мултиетничким срединама. Свугде се може, само код нас нажалост не... Но, није проблем у обичном човеку, него у наказним политикама које опстају једино сејањем страха - каже Караматић.

Ипак, свестан је да многи Хрвати у БиХ прижељкују трећи ентитет.

- И озбиљнији аналитичари често истичу да трећи ентитет у територијалној реорганизацији ове земље не мора бити лош ни за БиХ ни за њене грађане - наводи он. 

- Но, резултат свих досадашњих покушаја решења овог (хрватског) питања је пат позиција. Желимо ли изаћи из те позиције, мораћемо се позабавити конкретним животним питањима. То би, уједно, означило и почетак краја националних политичких елита које двадесет и пет година причају о националној угрожености и виталним националним интересима. Тако би се створила шанса за млађе генерације, неоптерећене прошлошћу - каже Караматић. 

Он, међутим, подсећа да Хрватска, с Пленковићем или без њега, ништа неће моћи учинити у БиХ без снажне подршке Запада, првенствено ЕУ. Тај исти Запад до сада је, како истиче, "ћутке посматрао агонију БиХ".