Хрватска остала без савезника у ЕУ за блокирање Србије
Хрватска већ неколико пута покушавала да успори пут Србији
Откако је постала чланица Европске уније, највећи део њене спољне политике обележен је покушајем инструментализације ЕУ да би се постигли специфични циљеви Хрватске у односу према, пре свега, Србији, а такође и Босни и Херцеговини, изјавио је данас професор на Факултету политичких наука у Загребу Дејан Јовић.
Склоњена усташка плоча "За дом спремни" из Јасеновца! (ФОТО)
- Видели сте да је она (Хрватска) неколико пута покушала да успори пут Србије, односно блокирала је почетак разговора о појединим поглављима, додуше неуспешно, јер Хрватска у ствари нема довољно моћи да то направи сама, а тренутно нема ниједног савезника за такво ''soliranje''. Ове изјаве у односу на Босну и Херцеговину показују да она то покушава и у том случају - рекао је Јовић.
С друге стране, каже, Хрватска покушава да искористи чињеницу да је она земља чланица Европске уније и НАТО-а, а да Босна и Херцеговина то није па према томе жели да постигне неке предности у ситуацији кад има нешто већу политичку моћ, или барем сматра да је има.
- Она жели да искористи бољу позицију коју тренутно има како би постигла неке властите политичке циљеве и интересе. Хрватска сада покушава чланство у ЕУ и НАТО-у користити да би ''преко Брисела утицала на Балкан, док је раније хтела преко наводног побољшања односа са земљама Западног Балкана што пре доћи ''до Брисела'' - рекао је Јовић.
РАФАЛНА ПАЉБА у центру Подгорице: Има МРТВИХ, нападачи у бекству (ВИДЕО)
Упитан зашто Грабар Китаровић упозорава на "претње" из БиХ, Јовић указује да се у хрватској политици, иначе, примећује секуритизације, односно повећане важности питања као што су "домовинска сигурност" и сигурност уопштен.
- Планира се развој војне индустрије, а одбрамбена и сигурносна компонента је израженија откако је Колинда Грабар-Китаровић постала председница Републике. То се мора оправдати и пред домаћом и пред иностраном јавношћу. Ако у непосредној близини своје земље имате неке озбиљне претње и сигурносне претње, или ако сте уверили јавност да је то случај, онда можете лакше оправдати такву политику - навео је Јовић.
Говорећи о национализму у региону и односима Хрватске и БиХ те учесталим изјавама председнице Колинде Грабар-Китаровић, која описује БиХ као упориште исламистичких радикала и екстремиста, Јовић каже да је тероризам озбиљна глобална претња и да треба бит опрезан.
- Али, информације о томе колика је стварна опасност нису јавно доступне, тако да нам остаје само да верујемо или не верујемо политичарима. Међутим, сигурно је да је главни сигурносни изазов на Западном Балкану - национализам па би стога било мудро да се концентришемо на опасности које произлазе од национализма, а то се не чини, него управо супротно - национализам се или игнорише или чак и подстиче - навео је Јовић.
Дакле, истиче он, наш фокус у сигурносном смислу требало би да буде стална критика национализма, посебно агресивног и насилног.