"ДЕМОГРАФСКА ПУСТОШ У ЦЕЛИМ РЕГИЈАМА" Хрвати масовно напуштају Хрватску, држава изгубила град величине Ниша!
У седам година Хрватска изгубила 200.000 становника
У само седам година, од 2013., када је ушла у ЕУ, па до краја 2019. године, Хрватска је остала без око 200.000 становника, произлази из нових процена државне статистике. Према тим подацима, Хрватска је крајем 2012. године, уочи приступања Унији, имала нешто више од 4.26 милиона становника. Крајем 2019. године имала је нешто мање од 4.06 милиона становника.
ЦРНА ГОРА ЗАШТИТИЛА ГРАЂАНЕ "СРПСКИМ ВАКЦИНАМА" Прву дозу вакцине Спутњик Ве примиле 293 особе
У ЦРНОЈ ГОРИ ВАКЦИНИСАНО СКОРО 300 ЉУДИ: Министарка здравља примила цепиво послато из Србије
РЕПУБЛИКА СРПСКА БИЋЕ САМОСТАЛНА! Додик преко Аустралије послао моћну поруку читавом свету
Поразна демографска слика земље последица је негативног природног прираста, односно већег броја умрлих него рођених, али још и знатно више масовног исељавања које је резултат отварања тржишта рада осталих чланица Европске уније за хрватске држављане.
- С оваквим природним падом броја становника, односно већим бројем умрлих него рођених, који сад досеже око 20.000, Хрватска ће у наредних пет година изгубити град величине Осијека. То је страховито брзо демографско пропадање. Када томе придодамо и велико исељавање, што је последица либерализације тржишта рада других чланица Европске уније за хрватске држављане, Хрватска се демографски налази у јако тешкој ситуацији - оцењује Жељко Ловринчевић из загребачког Економског института, који упозорава да је пандемија коронавируса повећала број смртних случајева у Хрватској.
Према прелиминарним проценама хрватског статистичког завода број становника је наставио да се смањује и у прошлој години, коју је обележила пандемија коронавируса. Тако је Хрватска, према тим прелиминарним проценама, средином 2020. године имала мање од 4.05 милиона становника, односно око 11.000 мање него крајем 2019. Део кривице за то сноси и повећана смртност због коронавируса, али и у корона-години је, како сведоче и сами послодавци, настављено исељавање, иако знатно споријим темпом него претходних година, што је понајпре резултат рестрикција у путовањима.
Разлога за исељавање у Хрватској не недостаје. Нови хрватски исељеници на друштвеним мрежама и у истраживањима најчешће наводе немогућност проналаска посла или незадовољство послом ако га имају, затим мале плате у условима размерно високог нивоа цена каква је у Хрватској, па извршитељ, потом непотизам и остале проблеме с којима се као друштво суочавамо. Укратко, не виде овдје перспективу па се одлучују за живот у некој новој, страној средини. Макар и само привремено. Међу земљама у које се хрватски држављани најчешће исељавају статистике су досад наводиле пре свега Немачку, али и Аустрију и Ирску, а последњих је година био и све израженији тренд исељавања у поједине нове чланице Европске уније, посебно у Словенију и Чешку.
С друге стране, Хрватска никако да постане атрактивније мјесто за досељавање радне снаге. Усељавања је, додуше, увек било па се у Хрватску, како показују подаци ДЗС-а, у 2019. години доселило нешто мање од 38.000 људи из иностранства. У великом броју је ту реч о Хрватима из Босне и Херцеговине и Србије, који имају двојно држављанство. Ипак, и код њих је, упозоравају стручњаци, од уласка Хрватске у ЕУ видљив тренд окретања животу у другим чланицама Уније, а многи од њих на Хрватску гледају само као на успутну станицу на путу према животу у развијенијим чланицама Уније.
Последица таквих процеса је, упозорава Ловринчевић, убрзано старење хрватског становништва, демографска пустош у целим регијама и недостатак радне снаге. Све је то велик утег и за хрватску економију, будући да живот у депопулираним подручјима треба одржавати, а то кошта. Зато ће Хрватска, поручује, морати да размисли о новој демографској политици, коју ће морати да усклади с регионалном политиком.