ХРВАТСКИ ШПИЈУН НАПУСТИО СРБИЈУ! У току испитивање доушника
Разбијена хрватска шпијунска мрежа
Хрватски обавештајац који је формално био први секретар њихове амбасаде у Београду Хрвоје Шнајдер јуче је напустио Србију после одлуке о протеривању, а до сада је саслушано 14 особа из наше земље које су са њим размењивале осетљиве информације - сазнају незванично "Новости".
ДОДИК У БУДИМПЕШТИ Мађари дају још 5 милиона за пољопривреднике у Српској
"МОГЛИ СМО САМО ТАКО ДА РЕАГУЈЕМО" Милановић о протеривању дипломата између Србије и Хрватске
НОВИ ДЕТАЉИ ДИПЛОМАТСКОГ СКАНДАЛА! Хрвоје Шнајдер врбовао политичаре и чланове НВО у Србији
Како преносе извори нашег листа, води се опсежна истрага о томе како је Шнајдер врбовао овдашње политичаре, новинаре, НВО активисте и привреднике и да ли је неко од њих за одавање информација узимао новац. Он је праћен дуже од годину дана, а од својих мета извлачио је податке о унутрашњем страначком животу, изборним шансама, косовском питању, односима са Русима и Кинезима, стању у војсци...
Цела ова операција велики је шамар Сигурносно-обавештајној агенцији и посредно западним службама којима су Хрвати "подизвођачи" у нашем региону. Овим је разбијена мрежа која је пажљиво грађена, као и поверење Загреба у овдашње доушнике. Јер, без обзира на то да ли ће неко од њих бити процесуиран, увек ће лебдети сумња да су они који не заврше у затвору "преврбовани" тако да више неће бити сигурне адресе за хрватске агенте. Тиме се затвара један огромни канал комуникације.
Загреб је одговорио, како је саопштено, "реципрочно", те вратио кући нашег конзула Петра Новаковића, али је Министарство спољних послова Србије става да нема реципроцитета, јер наш дипломата није прекршио Бечку конвенцију, а није ни имао кад, јер је на дужност ступио тек у септембру ове године.
Председник Хрватске Зоран Милановић оценио је да протеривање Шнајдера није продуктивна мера будући да "не доприноси јачању нити очувању постојећег нивоа односа двеју држава, који и није баш висок".
- Хрватска је могла да реагује само реципрочном мером исте природе и садржаја према дипломати из Србије у Загребу. Шта је радио хрватски дипломата? Претпостављам, као и сви хрватске дипломате - свој посао - навео је Милановић.
На питање да ли овај догађај има везе са изборима у Србији, рекао је:
- У праву сте, у Србији су стално избори, добро је док су избори.
Председник Документационо-информационог центра Веритас Саво Штрбац изјавио је да ће последњи потез Хрватске нарушити и те како крхке односе Београда и Загреба.
- Проглашење Шнајдера персоном нон грата од стране српског Министарства спољних послова у Хрватској је изазвало велики шок. Они су стварно шокирани у смислу - ко је сад Србија, јер су се сматрали супериорним у односу на њу пошто су чланица ЕУ и што на крају крајева пут Србије у ЕУ зависи и од њиховог гласа. Кажу да је тиме повређен углед и достојанство саме државе Хрватске, и да треба реаговати снажно - навео је Штрбац.
Он додаје да "иако је данас све транспарентно и доступно у електронској форми, може и да се шпијунира".
- Може да се шпијунира нека привредна фирма, оружје, ко се са ким састаје, шта се све производи. Посебно су интересантни за страну државу, са којом баш и немамо добре односе и с којом смо недавно ратовали, војска, положаји, планови, шта се производи од оружја, шта се увози од оружја. Њима је интересантно то што Србија има добре односе и са истоком и са западом, и са Кином и са Русијом.
Иначе, у марту су приведена двојица официра Војске Србије под сумњом да су одавали безбедносне информације хрватској страни. Обавештајце из суседне земље интересовале су информације о набавци дронова-самоубица из Уједињених Арапских Емирата и беспилотних летелица из Кине. Бивши официр Војске Републике Српске Крајине Чедо Чоловић ухапшен је 2016. године под оптужбом да је продавао обавештајне податке Хрватској и осуђен је на три године затвора. Током 2019. иза решетака је завршио и радник "Првог партизана" из Ужица Боривоје Глишовић због крађе документације о производњи муниције калибра 12,7 mm. Он је признао да је копирао документацију и продавао је Албанцу Шефћету Демировском, који је тада такође приведен. Глишовић је наплатио од њега 30.000 евра.