"ХРВАТСКА НЕ САМО ДА НЕ ЖИВИ АНТИФАШИЗАМ, НЕГО ГА СЕ СТИДИ" Хрватски историчар Класић сасуо истину у лице сународницима
Хрватски историчар о томе како је Хрватска одбацила свој антифашизам
Историчар Хрвоје Класић изјавио је данас, поводом обележавања Дана антифашистичке борбе у Брезовици, да Хрватска не само да не живи антифашизам како би требало, него га се стиди.
"ХРВАТЕ НИСУ ПРОГАЊАЛИ КАО СРБЕ И ЈЕВРЕЈЕ" Хрватски председник на Дану антифашистичке борбе добио аплауз и "Bellu циао" (ВИДЕО)
ЗАШТО НЕБО НАД САРАЈЕВОМ И ЗАГРЕБОМ НИЈЕ ПЛАВО? Лепо време и ведар дан али иза свега се крије нешто опасно
"НАПАДИ НА СРБЕ НЕЗАОБИЛАЗНИ САСТОЈАК СВАКОГ ХРВАТСКОГ ЛЕТА": Хрвати осули паљбу сами по себи, бесни на Далматинце
- Хрватска чак ради поступке који би се могли назвати анти-антифашизмом. Да не улазим у детаље, али ниједна држава и ниједан народ, ако изузмемо велике силе, није имао такав антифашистички покрет какав је био у Хрватској и генерално на овом подручју. Ми смо заиста представљали важан фактор у Другом светском рату. Верујем да неки народи и државе имају такву антифашистичку историју да би се њоме поносили на битно другачији начин - казао је Клалсић.
Према његовим речима, корени ревизионизма у односу према антифашизму су и у 1990-им годинама.
- Ту личност Фрање Туђмана игра контроверзну улогу. Он је био партизан, био је антифашиста и његовом заслугом и вољом Хрватска је добила свој датум, кад обележава антифашистичку борбу. Његовим залагањем су антифашистичке вредности ушле у Устав Хрватске - навео је овај историчр, који је професор на Филозофском факултету у Загребу.
С друге стране, истиче, да је Туђман имао паролу оног, како каже, "фамозног свехрвтског помирења", али није питао желе ли се деца антифашиста помирити с децом фашиста, а камоли антифашисти помирити с фашистима.
- Био је под утицајем различитих фактора у друштву, од оних који су дошли из емиграције, где су неговали усташку традицију, па до антикомуниста. Под њиховим утицајем су се рушили и антифашистички споменици. Рушили су се споменици жртвама фашизма, мицала су се имена улица антифашистичких хероја, а улице су добили истакнути појединци из политичког, војног и културног живота НДХ. Оснивале су се војне јединице по усташким командантима. Узвик ''за дом спремни'' могао се чути по установама, генерално у јавном простору. Сад жањемо оно што смо тада посејали. Имамо генерације млађих који су одрасли у друштву у којем су усташе проглашавани патриотима - каже Класић.
Упитан какав је данас однос хрватске власти према антифашизму, Класић каже да стање зависи од тога какав је ХДЗ на власти, што опет зависи од тога ко је на челу ХДЗ-а.
- Туђманов ХДЗ нас је, дакле, увео у те проблеме, Карамарко је то дигао на још већи ниво. Пленковић и његови сарадници, попут Гордана Јандроковића и Давора Божиновића, не би требало да буду фашисти. Прво, мислим да нису такви људи, а друго и због њиховог наслеђа које је партизанско и комунистичко.... - каже Класић.
- Пример је ту око узвика ''за дом спремни'', чињенице да министарства финансијски помажу организацијама и удружењиа која негирају или релативизирају злочине - навео је историчар.
Истиче да има простора за деловање и да није довољно само видети проблем у туђим изјавама.
- Зато и имамо ситуацију да неки ученик, рецимо, у Бјеловару или Славонском Броду у школи учи да су расни закони штетни, да је НДХ била злочиначка и фашистичка, а онда се врати у стан у Улици Миле Будака или Улици Јулија Маканца - каже.
Говорећи о Блајбургу, Класић је утиска да политичари радије обележавају тамошње злочине.
Уверен је, каже, да би, ако би се испред владе и сабора поставила два аутобуса, један за Брезовицу, други за Блајбург, видело који би се брже напунио и куд би хрватски политичари радије отишли.
- У Брезовицу иду јер морају, а у Блајбург јер желе - изричит је Класић.