И ЕПИДЕМИЈА ИМА СМИСАО, САМО ГА ТРЕБА ОТКРИТИ: Васкршња порука митрополита Амфилохија

Амфилохије Радовић / Извор: Профимедиа

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије упутио је Васкршњу поруку верницима: Све што постоји у знаку је распећа и умирања, ау исто време - у знаку рађања и васкрсавања

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије упутио је Васкршњу поруку верницима:

Ових светих дана, браћо и вечна сабраћо, прослављајући Христа Богочовека, Распетога и Васкрслога, певамо песму вере, наде и љубави: ''Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима вечни живот дарова!'' По апостолу народа Павлу, ''вера је основа свега чему се надамо, провера невидљивих ствари''

Амфилохије: Корона је освета природе због насиља, све се догађа по Божијој вољи и по Божијем допуштењу

ХЕРОЈИ ЖИВЕ ВЕЧНО: Доктор Лазић добио билборд у Зворнику (ФОТО)

МИЛИЦЕ, НИСУ ТЕ УБИЛИ, ТИ СИ НАШ ВАСКРС: Емотивна порука Милачића поводом годишњице убиства (ВИДЕО)

И заиста, сва историја човечанства, човека као разумног бића, и сво људско искуство и наука потврђују да су постојале и постоје само две врсте људи: они који вјерују у Бога и тиме у вечни живот и вечни смисао човека и света, и они који верују у смрт и тиме у ништавило света и човека, коначни бесмисао свега постојећег. Сва људска чежња за Богом, и тиме за вечним смислом свега постојећег, вера у Бога, задобила је своју пуноћу и савршенство у личности Распетог ''за живот света'' и Васкрслог из мртвих Христа Богочовека. Он, ''кроз кога је све постало што постоји'' (Јн. 1, 3), који је „први и последњи, почетак и крај'' – пуноћа свега, ''svojom смрћу смрт уништава'', открива се и дарује као ''Хлеб живи који сиђе са неба, ако ко једе од овога Хлеба живеће вавиек'' (Јн. 6, 51). Он је једини земнородни који је као Јединородни Син Божији рекао за себе: ''Ја сам Пут, Истина и Живот'' (Јн. 14,7); „Ја сам Светлост свету, ко иде за мном неће ходити по тами” (Јн. 8, 12).

Уосталом, све што постоји, и начин на који постоји, у знаку је распећа и умирања, а у исто време - у знаку рађања и васкрсавања. Та тајна бића и човека задобија управо своју одгонетку и смисао у распећу и Васкрсењу Христовом. То Бог Отац одговара даривањем Сина свога као вечне Љубави на свечовечанску и свекосмичку чежњу и вапаје. Већ је Премудри Соломон предуказао на ту истину речима: ''јер Бог створи човека за нетрулежност и сазда га сликом сопствене вечности'' (Прем. Сол. 2, 23).

Ништа мање мудри Петар II Ловћенски Тајновидац каже: ''Крст носити нама је суђено'' и додаје: ''Васкрсења не бива без смрти''. Заједница са Богом, као живот вечни бива преко Христовог Крста и Распећа.

Човеку остаје да бира између вере у ”уништење смрти смрћу”, и вере у смрт као једине коначне стварности света и човека.

Црква Христова већ 2000 година сведочи ову прву еру. Борба против те њене вере и сведочења вечног људског достојанства наставља се кроз векове. Они који су распели Христа и леви разбојник му се ругају од тада до данас. Поричу га, како тада тако и данас, они који се богате земаљским добрима а не Богом, земаљском смртном влашћу и чашћу. Већ је сам Христос рекао апостолу Петру кад је овај помислио да ће Он бити земаљски цар па га је одвраћао од Распећа – ''иди од мене, Сатано! Саблазан си ми, јер не мислиш што је Божије него што је људско'' (Мт. 16, 23). Грех као отуђење од Бога под сатанским искушењем, као одрицање од ношења Крста Христовог води обоготворењу смрти. И то је распеће, али оног левог разбојника. У лицу та два разбојника одвија се људска судбина: разбојник који хули на Распетог Праведника ''за живот света'' и покајани разбојник који моли да га се сети у Царству свом. То смо ми људи, то је човечанство.

То је човек, то је човечанство и јуче, и данас и сутра.

Колико је човек слабашно биће показује и ова пандемија, овај вирус и паника која је од њега ухватила људе и народе. Међутим, све што се догађа, догађа се по Божијој вољи и по Божијем допуштењу. Све има смисао, само треба тај смисао наћи и открити. Тако по речима једног мудрог хиндуса, ова пандемија може бити схваћена и као освета природе због насиља које човек врши над њом, злоупотребљавајући је својом саможивошћу. Због тога што човек употребљава и своје богодане силе и дарове као и саму природу – на богопротиван начин. Својим неморалом и нечовечношћу човек претвара свет у Содому и Гомору који постају Мртво море – место тријумфа смрти. Нама који верујемо у Бога, у победу живота над смрћу, који се причешћујемо Тела и Крви Христове, то јест Бога Љубави, ево прилике да продубимо своју веру и верност Христу Распетом и Васкрслом и да схватимо Христове речи: „Који чува живот свој изгубиће га, а који изгуби живот свој мене ради, наћи ће га” (Мт. 10, 39); као и оне друге предубоке: „Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје” (Јн. 15, 13).

А то управо јесте Христова Љубав голготска на коју је човек призван, одрицањем од себе христоликом љубављу и жртвовањем за Бога и за ближње и причешћем те и такве Љубави. Онима пак који не верују у Бога Творца и Промислитеља, којима су грандиозна научна достигнућа стварала илузију човекове свемоћи, ова свемоћ смрти је прилика да се замисле над дубљим смислом живота, познањем човекове немоћи, ослобађањем од крајњег бесмисла живота, од вере у смрт и ништавило повратком дубљем смислу живота. Прилика да престану да пљују на распету Голготску Љубав продајући је за сребренике као Јуда Искариотски, и на Цркву као бесмртну Заједницу и сведока те Љубави и вечног људског достојанства, као и да се врате здравој употреби своје природе и творевине Божије.

НИКАДА НЕЋЕМО ЗАБОРАВИТИ! На данашњи дан НАТО убио малу Милицу: Суза и даље капље, а бол не јењава