Идентификовано 20 МАСАКРИРАНИХ Срба из Крајине: Убијани су мецима, а многи међу њима су и заклани
Више од две трећине страдалих су цивили
У Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу, у понедељак су идентификовани остаци 20 крајишких Срба страдалих током рата у Хрватској деведесетих. Документационо-информативни центар "Веритас" обелоданио је имена страдалих наводећи да је реч о жртвама из свих периода рата, а убијених на подручју Северне Далмације, Like, Кордуна, Баније и Западне Славоније.
Прочитајте и:
У саопштењу Комисије за нестала лица Владе Србије наводи се само да је реч о посмртним остацима Срба који су претходно есхумирани у више масовних или појединачних гробница у Задру, Глини, Врбовљанима, Шашу, Слуњу и Шњегавићу.
Према сазнањима "Веритаса" идентификовани су: Бранко Милоша Рокнић (1928) из Кордунског Љесковца, Слуњ; Љубица Ђурађа Милић (1952) и њена кћер Ђурђица Петра Милић (1969) из Блатуше, Вргинмост; Милан Стеве Груборовић (1951) из Малог Градца, Глина; Неђељко Бранка Каран (1955) из Кестеновца, Војнић; МилоШ Нинка Дејановић (1928) из Рушевице, Слуњ; Илија Ђуре Дуновић (1947) из Примишља, Слуњ; Бранко Миле Милковић (1955) из Плашког; Богдан Петра Логов (1920) из Утолице, Костајница; Бошко Рајка Кнежевић (1953) из Шаша, Костајница; Јованка Јована Бокан (1924) из Босанских Осредака, Дрвар; Вукосава Марка Рстић (1935) из Буковића, Бенковац; Илија Јована Лакић (1956) из Биљана Доњих, Бенковац; Стево Миле Цупаћ (1955) из Корлата, Бенковац; Душан Ђурађа Јокић (1959) из Грачаца; Тодора Андрије Дукић (1909) из Биљана Горњих, Бенковац; Никола Милана Срмзлић (1959) из Рушевице, Слуњ; Славко Павла Крајновић (1966) из Пргомеље, Пакрац и Станко Игњатије Протић (1922) из Шњегавића, Славонска Пожега.
Председник "Веритаса", Саво Штрбац наводи да су међу идентификованима и посмртни остаци Бранка Рокнића, Љубице Милић и њене кћерке Ђурђице Милић, Милана Груборовића, Неђељка Карана, Милоша Дејановића, Илије Дуновића и Бранка Милковића.
Реч је о Србима који су есхумирани са гробља у Глини, а сви су настрадали у периоду од 5. до 8. августа 1995. у избегличкој колони на путу Глина - Двор. Карактеристика овог злочина над избеглицама у колони је што су убијани на најразличитије начине: од дејстава артиљеријских граната, авио бомби, хитаца из ватреног оружја, али и клањем ножем. У томе су највише учествовали припадници Хрватске војске, али у једном делу у сарадњи са припадницима Петог корпуса Армије БиХ - истиче Штрбац и подсећа да је на пут Глина-Двор тада убијено најмање 189 људи, а највише Срба са Кордуна и из Like.
- Више од две трећине страдалих су цивили - наглашава Штрбац и подсећа да је у месту Жировац, на овом путу, дошло и до оркестрираног напада на српске избеглице од стране неколико специјалих јединица Хрватске војске.
- С једне стране су их напале "Црне мамбе" у сарадњи са "505" Витешком бужимском бригадом Петог корпуса Армије БиХ. Тада је убијено најмање 67 људи, од чега 43 цивила, међу којима је било 21 жена - подсећа Штрбац.
- Од укупног броја страдалих код Жировца, до сада је идентификовано 23 лица, а ексхумирани су из групних гробница Петриња, Двор, Горње Селиште и Глина. О овом нападу постоји и видео запис, снимљен од припадника 505. Бужимске бригаде - каже Штрбац.