ИСКРЕНА ИСПОВЕСТ Мирјане коју је на спавању муж ИСКАСАПИО СЕКИРОМ: Више ми не може ништа! (ВИДЕО)

Мирјана Кристовић из дубровачке жупаније жена је коју је пијани супруг сасекао сабљом, секиром или мачетом и унаказио јој лице, због чега је једва извукла живу главу и боравила на лечењу више од месец дана. Мирјана, која је свој животни хорор доживела у ноћи између 12. и 13. августа 2014., данас, готово три године након тог догађаја, прича о свему што је преживела смиреног гласа, без сувише емоција.

Туга због Кристинине смрти: Отишла је да заради за школовање, а сад је у ковчегу дочекујемо!

ОТАЦ девојке која се БАЦИЛА са Бранковог моста ОТКРИВА: ВЕЗИВАНА ЈЕ, ТУЧЕНА И ЖИВЕЛА КАО ПАС!

Једино су јој у мислима њена деца, Марин (8), Матеа (11) и Никша (13) с којима живи у изнајмљеном стану у Дубровнику, релативно далеко од куће у Жупи дубровачкој у којој је доживела и преживела напад свог тадашњег супруга Илије, који ју је сасекао.

Илија од те кобне ноћи борави у затвору, прво у притвору дубровачког затвора, а након изречене пресуде пресељен је у Глину, где гули затворске дане шестогодишње казне затвора на коју је осуђен.

Илија је у сну заскочио своју тадашњу супругу Мирјану и исекао је једним од већ горе споменутих оруђа. Нанео јој је тешке повреде главе и лица и само је правовремена реакција лекара “умањила штету”. Након пружене помоћи у Дубровнику, хитно је превезена у КБЦ Сплит, где је на Одељењу максилофацијалне хирургије и оперисана, и то четири пута у протеклих неколико година.

– Радила сам послеподне тог 12. августа и дошла сам кући око 21 сат. Илија је већ био пијан, што је било нормално стање за њега. Урлао је, пио, па урлао, али ме није физички нападао. Никада то није радио до те ноћи. Задње чега се сећам било је када сам погледала на сат, било је 1.30 сати. Тада сам заспала и након тога се ничег не сећам. Шта је Илија тада са мном радио, не знам јер сам пала у несвест. Из те несвести пробудила сам се ујутро око 11 сати и видела да сам цела крвава и да ме страховито боли глава. Све је било у крви, под, роба, постељина, мој ранац, а Илија је седео покрај мене - испричала је након трагичног догађаја тада Мирјана.

– Радим у једној дубровачкој компанији и борим се за своју децу. Желим да им омогућим што бољи живот. Они су једини смисао постојања и сва моја љубав и енергија усмерене су према њима. Живимо од моје плате и дечијег додатка и не жалим се. Нисам особа која би се жалила јер нисам имала лак живот па сам навикла на борбу.

– Деца су добро, иду у школу, играју се, уче, друже са својим пријатељима, али засигурно у себи носе ожиљке на души које су добили након напада њиховог оца на мене. Моја Матеа стално говори како јој је жао што ми ону ноћ није помогла и што није могла да изађе из своје собе да заустави оца. Наравно да није могла да изађе из собе јер је он закључао све просторије у кући, како нико не би могао да ми притекне у помоћ. Ја јој упорно говорим да она није ништа крива јер не желим да ми дете прогони грижа савести. Он је све направио с предумишљајем јер да није тако, засигурно не би закључавао просторије у кући пре него што ме је напао – каже Мирјана.

Контакте са својим бившим мужем не одржава иако он из Глине редовно зове на мобилни телефон своју децу.

– Ма немам ја зашто са њим да одржавам контакт. Он је и законски мој бивши супруг, разведели смо се у јануару 2016. Ја не могу и не желим деци да забраним да се чују са својим оцем и никада им нисам ни једну ружну реч рекла о њему. Нека сами кроз живот установе ко им је отац и какав је био према њиховој мајци. Он се мени никада, па ни на суду није извинио за оно што ми је урадио, а и шта би ми значило његово извињење. Он је стално понављао да није ништа крив и да он мени ово што је направио уствари није направио.

– Мени једино не иде у главу да је све то могао да направи својој деци јер су ме деца видела такву каква сам након напада била. Лице ми је било комплетно изрезано, била сам сва крвава на прагу смрти. Када сам дошла из болнице, када су ме “закрпили”, деца су ми рекла: “Мама, немаш више ону рупу на челу, поправили су те.” Теже ми је било то чути него да ме поновно он нападне. Грозно је коју су ми трауму због њега деца проживела, каже Мирјана.

На питање да ли се боји Илијиног изласка из затвора, одговорила је:

- Не бојим га се ни најмање. Једном ме је дословно ухватио на спавању, други пут неће. Знаћу да заштитим себе и своју децу. С децом разговара преко мобилног телефона и “пуни им главу”. Недавно ми је дошла ћерка и питала ме хоћемо ли живети сви заједно када отац изађе из затвора. Наравно, ја сам јој објаснила да то није могуће и рекла јој због чега то није могуће – прича Мирјана.

Пуцњава у Лепосавићу узнемирила цео град: Пуцано на зграду где је кабинет градоначелника

И мали Марин тешко, с неким размаком, проживљава оно што су сви прошли те кобне ноћи.

– Марин је дружељубљиво и весело дете. Иде у школу, воли школу и воли да се игра са својим пријатељима. Цели свој досадашњи живот био је везан уз мене, као “прилепак”, није се одвајао од мене. Увек је спавао са мном, не би могао да заспи без мене. Увек смо, па и данас, нераздвојни. Али, у задње време је почео да измишља разне приче. Недавно је у школи причао како је шетао с татом, а то једноставно није могуће јер је тата тамо где је.

– Никша, најстарије моје дете, мало је повучен и он бира с киме ће се дружити и шта ће коме рећи. Најважније ми је да они буду добро и да им приуштим све оно што могу. О њима више нико не брине, истини за вољу, дође да их обиђе њихова бака (мајка од оца), али ту престаје свака брига. Недавно сам, пре неколико месеци имала за сада последњи оперативни захват у КБЦ-у Сплит, а што ће бити у будућности и да ли ће ми бити потребна још која операција, то ћемо видети. Не желим ништа ни од кога, никоме нисам ништа лоше урадила у животу и само желим миран живот за себе и своју децу – закључује Мирјана Кристовић.