КАКВА ДРЖАВА ТАКАВ ПРЕДСЕДНИК: Резиденција шефа хрватске државе "сазидана на костима православаца"
Простор Пантовчака, дакле, обележен је глембајевском прошлошћу, па ратном драмом, послератном пљачком и неправдом, а онда невероватним политичким интригама.
Будући да ипак није преселила своју канцеларију у Високу улицу, како је председница Колинда Грабар Китаровић најавила почетком свог мандата, сада, на почетку трке за други, на то обећање су готово сви и заборавили. Дакле, Вила Загорје остаје до даљњег - прави и једини владарски дворац у Хрватској, истински центар из којег се дистрибуира моћ. Баш је тако та грађевина и замишљена пре више од пола века, кад је тамо одјекнула велика експлозија у којој је заувек нестала вила баронице Вере Николић Подринске.
У Бијељини Роми поручили: Ми смо успешни, упркос препрекама!
Конференција "Смарт старт" одржана у Бањалуци - Студентима савети о будућности!
Додик и Вучић сутра у Мостару о завршетку Саборне цркве
Уништено здање било је изграђено од црвене опеке, уз њега се налазио и парк са тениским игралиштем. У вилу се улазило кроз трем, главна је просторија била велики салон, док је на спрату било још шест мањих соба… Бароница Николић је, дакле, владала ливадама и брежуљцима данашњег комплекса Председничких двора пре Тита и Туђмана, Месића и Јосиповића… А Колинда Грабар Китаровић, као и већина њених претходника, мало зна о тој жени.
Мало се у Хрватској зна о њеним сликама и књигама, још мање о заробљеним америчким пилотима које је тамо чувала и пазила усред Другог светског рата, о послератном заточеништву, па ни о Стаљиновом агенту који је бароници, на крају, све одузео…
Ко је била добра племкиња која је у бесцење морала да прода своје имање да би се на њему градио Титов дворац? И ко су њени рођаци који су деведесете поручили Туђману: "Или нам плаћај 50.000 марака месечно, или ћете остати без Пантовчака"! У селу Прекрижју бароница Николић је имала велико имање и вилу, а пре Другог светског рата га је и проширила, кад јој је надбискуп Степинац лично продао црквену земљу на Пантовчаку.
Вера Николић Подринска рођена је у једној од најбогатијих и најугледнијх загребачких породица на прелазу између два века, а њена сестра Дагмар била је супруга аустријског надвојводе Леополда Хабсбурга Lothringena. Управо је њихова ћерка Габриеле Хабсбург пре 20 година прва званично затражила повраћај имања на Пантовчаку и Прекрижју, као и шест зграда у најужем средишту главног града. Та је ексцентрична и оштра племкиња, коју је одгајила управо њена тетка и бароница Вера Николић, у међувремену је умрла, али правну битку и даље води њена ћерка Марина ван дер Мухл, која данас живи у Амстердаму.
Отац Вере и Дагмар Николић био је др Владимир Николић, велики жупан Модрушко-ријечке жупаније и подбан Краљевине. Он је и саградио вилу на имању које је за осам хиљада форинти у сребру 1834. купио његов деда Никола Николић, барон и муж Елизабете Деметер, сестре препородитеља хрватског позоришта. Управо је по том Николићу била названа данашња Теслина улица и он је био први грађанин Загреба који је своју улицу добио за живота. Николићи су се обогатили трговином и поштанским бизнисом, превозећи пошиљке... Кад се породица преселила у нову вилу, почели су да живе као права властела. Отац баронице Вере Николић био је православне вероисповести, изјашњавао се као Хрват, док је њена мајка Ела Скоти била католкиња и припадница осиромашеног папинског племства.
Вера Николић је уз сестру Дагмар имала и брата Феодора, често су се дружили с децом бечких племића, летовали у Венецији, а бароница Николић прву је сликарску поуку добила још као девојчица, пожелевши за 12. рођендан да јој мајка "плати сликара учитеља".
О бароници Вери Ковачић често је разговарао са Лизиком Ковачец, драгом и верном куварицом у вили Прекрижје, која је за Веру имала само речи хвале.
Говорила је за њу да је пријатна, племенитог срца, права дама и велики мецена. Вера је преузела старање о Габриели, својој сестричини, која ће после бити толико осорна према Туђману. Вера је успешно господарила и великим властелинством у Прекрижју, њиховим богатим виноградима и шумама али је остала права дама која зна добро да угости загребачку господу и високо племство.
Кад је избио Други светски рат, усташе су на тениском игралишту крај њене виле поставиле противавионске тенкове, а нешто ниже на поседу саградиле дрвене бараке. У њих су сместиле заробљене америчке пилоте. Шездесетак пилота, заробљених пред крај Другог светског рата, већином Американаца (тројица Енглеза и један Јужноафриканац), брзо су упознали бароницу, а неки су већ дан-два након заробљавања дошли на њено тениско игралиште и почели су да се рекреирају. Бароница и њена сестричина одлично су говориле енглески, а са заробљеницима је на бароничином имању контактирао и фрањевац Теодор Бенковић, амерички држављанин који је стигао из Пенсилваније како би научио хрватски језик. Пилоти су, потврђују сведочанства што их је после рата прикупила Комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, заиста уживали велику слободу на бароничином имању. Ради учења енглеског језика посећивали су их имућнији Загрепчани, али су и младе Загрепчанке обилазиле пилоте који су са бароницом.
Николићи су радо играли бриџ. Амерички пилоти су, у својим каснијим сведочанствима потврдили да су заиста били третирани као гости, они су у Загребу имали девојке и љубавнице, са бароницом су славили Ускрс, јели говедину, пире кромпир, салату и пили вино по жељи.
Након доласка комуниста на власт Вера Николић накратко је завршила у затвору, потом је уследило одузимање имовине... Николићима су најпре национализоване куће у данашњој Теслиној, а затим су им, 1958. године, отели пола имања на Прекрижју, око 150 хектара. До 1963. бароница Николић живела је у вили, али је тада на Прекрижје поновно дошао НКВД-ов агент Инжењер. Вера је сазнала нови надимак тог човека - Стево. Иван Стево Крајачић.
На имању је, наводно, једном са Крајачићем боравио и Тито, којем се свидео простор винограда, шуме и питомих брежуљака изнад Загреба. Бароница је, према Крајачићевом наговору, морала да прода комплетно имање тадашњем Извршном већу СРХ. За ово земљу исплаћено јој је 17 милиона ондашњих динара, радило се само о десетини тржишне вредности виле! Вила је срушена динамитом и убрзо је почело да се гради ново здање. Никнула је Вила Загорје, Титова вила, данас познатија као - Председнички двори.
УЗНЕМИРУЈУЋИ СНИМАК КАТАСТРОФАЛНОГ СУДАРА У ТУНЕЛУ: Аутомобили се сударили, а онда уследила СТРАШНА ЕКСПЛОЗИЈА! (ВИДЕО)
Обележен Дан фочанских бригада - Велико славље у Републици Српској!
Бањалука: Потписан меморандум о сарадњи са добровољним пензијским фондом
Бароница је након присилног исељења из сопственог дома хтела да се пресели у велики стан који је њена породица поседовала у Теслиној улици, изнад данашњег ресторана Винодол, који је такође некада био власништво Николићевих. Но шестособни стан већ је био заузет, па је жени кров над главом накратко дала њена куварица Лизика. Бароница Николић потом се упутила у Америку, где су је на свом имању у Камдену угостили велики виолиниста Златко Балоковић и његова супруга Џојс. Али Балоковић умире 1965. године, а бароница одлучује изложити неке своје слике у Кливленду.
Бароница Вера Николић умрла је 1972. године, а њена сестричина Габриела средином деведесетих година. Њиховии наследници наставили су правну борбу за повраћај своје имовине и имовине својих предака која им је отета. Читава прича о поседу и његовом повраћају још није окончана, а правна се битка за Пантовчак, далеко од очију јавност и без упућености политичког врха, и даље води! Габриела је '90-тих година тражила и да јој врате шест некретнина у строгом средишту Загреба. Али и то да загребачка Комисија за именовање улица врати Теслиној улици име њеног славног претка Николе Николића, по којем је некад носила име.
Иза њих су остала деца као и унуке Муриел и Натасча са хабсбуршком крви у себи, који су још раније најављивали да ће тражити враћање своје дедовине. За живота, деведесетих, Габриела је проценила да читав Пантовчак и шест некретнина у Загребу вреде 100 милиона тадашњих немачких марака.