"Као да у ужарен тигањ сипате воду" Овако настају разорне олује - Регион се још увек опоравља од једне такве
Разорне олује постале су уобичјена појава, посебно током летњих месеци.
Последња је направила хаос у региону. Примера ради, у Хрватској је било упозорење и на ветар који може достићи брзину и до 120 километара на сат, чупајући дрвеће и подижући кровове, а за врло кратко време падне толико кише да изазове опште поплаве. Загреб је пре две године доживео суперћелијску олују, у којој ветар дува до 160 километара на сат.
Зашто више нема "обичних" олуја са мало кише, умереним ветровима и без већих последица? Зашто су олује постале буквално разорне, а градовима су потребне недеље или месеци да се опорављају након њих?
- Лети има превише топлоте у ваздуху, а са њом и превише енергије. Топлотни таласи су све већи проблем из године у годину. То су невиђени топлотни таласи откако се врше мерења. У неким градовима ове године, јун је био најтоплији у последњих 100 година. А онда је одједном стигао хладан и влажан ваздух, који се, рецимо тако, сукобио са овом великом врућином и створила се олуја - рекао је прогностичар Кристијан Божаров.
Он је такође открио где се овај влажни ваздух налазио све ово време док није стигао у Хрватску.
- Влажан ваздух се све време задржава северно од Алпа. Они су као зид који спречава да све прелије, заправо су као брана која све држи унутра, али само до одређене тачке. У једном тренутку, брана пукне и све се овде прелије, одједном и брзо. Да се преливало мало по мало, онда бисмо имали неке нормалне олује, које су можда биле чешће у прошлости. Али пошто се све прелије изненада, онда долази до интензивне реакције - каже.
Да би све сликовитије описао како би сви могли да разумеју, употребио је термин "врућ тигањ".
- То је као када имате врућ тигањ, а онда изненада сипате воду у њега. Чује се прштење, шиштање, у основи као мала експлозија. Потпуно је исто и са временом. Суптропски ваздух све више долази преко Медитерана, температуре расту и када се прегрејемо, а Алпи ослободе своју влагу - доћи ће до експлозије - објашњава.
Додаје да је највећи проблем прогнозирање тачних локација где ће олуја ударити.
- Није због лоше опреме или сличних разлога, јер, у том погледу, имамо све што имају и други. Ствар је у томе што је време превише непредвидиво и зато је тешко лоцирати и одредити тачно време олује. Правило је да што дуже траје олуја, то је дуже можемо унапред објавити. Дакле, ако траје 15 до 20 минута, раније је могуће дати упозорење јавности. Исто тако, можемо издати упозорење, на пример, за Загреб, али да ли ће олуја погодити Дугаве или Шпанско, нико не може рећи - каже Божаров.
Србија Данас/24сата.хр