ОВО ЈЕ КУЋА У КОЈОЈ ЈЕ МАЈКА СКРИВАЛА СИНА 59 ГОДИНА! Стравична прича из Белог Манастира: Нису га знале ни прве комшије (ФОТО)
Прича је јуче обишла цео Балкан.
Судбина Драга Ј., којег је мајка Вероника 59 година скривала од очију јавности у њиховом дому у Белом Манастиру, данас је непозната. Не зна се ни да ли је жив, и ако јесте, да ли је и даље у хранитељској породици у којој је био пребачен 2007. године, када је откривен његов трагичан случај.
Прича је јуче обишла цео Балкан, а сада можете да видите фотографије напуштене куће, старе вероватно више од читавог века. Кроз њене прозоре Драго Ј. гледао је само кроз решетке. Мајку је био страх да не побегне, вероватно да му се нешто не би догодило. Носила се, како је знала с његовом судбином. Сем куће, муку су делили деценијама.
"СПАС ОД ЗЛА" Човек узвикивао молитве у ране јутарње сате испред болнице, а онда му се десило оно што никако није желео!
ВАНДАЛИЗАМ У ХРВАТСКОЈ! Провалили у православну цркву, па покрали прилог верника - полиција на ногама
НОВИ ТАЛАС СРБОФОБИЈЕ ЗАХВАТИО ХРВАТСКУ: Промоција књиге српских аутора о четницима дигла Загреб на ноге
За случај Драга јавност је сазнала пре 16 година, тек у марту, недуго након што му је преминула мајка. Претходно је, готово шест деценија живео закључан у једној соби, са решеткама на прозору, и то у кући која је тек неколико стотина метара била удаљена од Центра за социјални рад, како је писао Вечерњи лист.
Кућа у Улици Владана Деснице, где је Драго провео више од пола века као затвореник, пре неколико година, иако оронула, и даље је постојала. Наиме, google камере су 2019. године прошле кроз улицу, и начиниле фотографије куће у којој је драго тихо копнио.
Драго је рођен 1948. године и био је најстарије дете Веронике и њеног супруга Ивана.
Вечерњи пише да се Драго, још као веома мали разболео, па су га, како су мештани претпостављали, због срамоте, затворили у кућу, да га нико више никада не види.
Према медицинским списима, Драго је 1963. био у загребачеком Ребру, где је несрећном дечаку дијагностификован тежи степен менталне ретардације.
Његово име у званичним документима последњи пут је поменуто 7. марта 1978. године, када је инвалидска комисија у Осијеку забележила да је, као четворогодишњак, лечен на Шалати. У њиховом извештају наводи се и отпусна листа из Ребра.
Стручњаци су тада навели да не говори, иако добро чује. Описали су га као мирног, плачљивог и душевно заосталог. У документу се такође наводи да није завршио школу, да живи с мајком и да му је потребан стални надзор.
Живео под кључем скоро читав живот
Иако о постоји извесна медицинска документација из Драгове младости, чињеница је да о њему нико ништа није знао. Чак ни прве комшије, које су неретко пролазиле кроз двориште куће у којој је био закључан.
Драго је имао двојицу браће - Перу, који је живео и радио у Београду, и Мирка, чија супруга, иако су првих година брака живели у истом дворишту поред куће Веронике и Ивана није видела Драга. Миркова супруга је први пут угледала Драгу када јој је умрла свекрва.
С времена на време, мештани су, ноћу, када је било упаљено светло, у кући виђали силуету мушкарца, али нису знали да је реч о сину којег је мајка, од раног детињства, затворила у кућу, помно га скривајући од света.
За Драга је наводно знало свега неколико чланова породице. Никад се није играо с вршњацима, није славио рођендане, није ишао у школу... Никада није упознао друге људе, јер никада није ни излазио из куће. Био је 24 сата, 7 дана у недељи, затворен у четири зида своје мале собе, чији прозор са решеткама је гледао на двориште.
Из те мале собе није се могло директно изаћи. Пут према излазу у двориште водио је кроз кухињу, у којој је спавала његова мајка. Врата те собе преко дана су увек била закључана. Тек увече би била привремено отворена. Верује се да га је мајка, тек под окриљем мрака, пуштала да изађе до кухиње.
Након што му је умро отац, једина особа коју је Драго видео и чуо 20 година, била је само његова мајка. Додир са светом није имао нити путем радија или ТВ екрана. Није чак знао нити чему служи купатило. Тек након смрти мајке Веронике у фебруару 2007. године, стравична прича је изашла на видело.
Разумео једино мађарски језик
Када је Драго пронађен, постало је јасно да Драго не разуме хрватски, већ искључиво мађарски језик. Верује се да је то било зато што му се мајка, иначе Мађарица, обраћала читавог живота искључиво на мађарском.
Након Вероникине смрти, тада 59-годишњи Драго поново је почео да постоји за систем.
Посредством Центра за социјални рад, смештен је у хранитељску породицу, код Валерије Морић.
Код одабира хранитеља, један од основних услова био је да породица зна мађарски, једини језик који је икада чуо. Хрватски није разумео, а према речима хранитељке, није могао да разуме ни читаве реченице, него само речи, попут дођи и седи.
Првих десетак дана, након доласка у породицу, Драго би, сваки пут када би неко ушао у његову собу, навлачио покривач преко главе. Није дао да се пресвуче нити опере.
- Воли да једе варива, али најдражи су му слаткиши. Њима се радује попут малог детета, што он, на менталном нивоу заправо и јесте - испричала је тада Валерија.
Ситуација се, срећом, временом поправила. Почео је да носи пелене, а понекад је знао своју хранитељку да ухвати за руку или да јој дланом додирне образ. Иако је могао да се креће, године "заточеништва" учиниле су своје те је нерадо устајао из кревета.
Зашто је породица болесног Драгу осудила да деценијама живи закључан у кући није познато. Да ли су га се стидели или су се прибојавали његовог непредвидивог понашања, ту су тајну Драгини родитељи однели са собом у гроб.