ЛОШИ ОДНОСИ ХРВАТСКЕ И БИХ? Под знаком питања подршка Хрвата Босни и Херцеговини на путу ка ЕУ
Одржана чак два хитна састанка званичника Хрватске и Босне и Херцеговине после хапшења оптужених војника ХВО-а за ратне злочине над Србима на подручју Орашја.
Министарство спољних и европских послова (МВЕП) изразило је забринутост због хапшења бивших припадника Хрватског већа обране (ХВО) у Орашју, а министар спољних послова Давор Иво Штир је рекао да ће се тек видети како ће то утицати на односе двеју држава. Штир је новинарима у Загребу рекао да је Хрватска у контакту са надлежним институцијама БиХ и да ће амбасадор те земље у Сарајеву затражити да ступи у контакт са ухапшенима. Објаснио је да је реч о особама са двојним држављанствима - Хрватске и БиХ.
"Како ће ови догађаји утицати на спољнополитичке односе двеју земаља, тек треба видети. Зависиће то од потеза институција БиХ које ћемо видети врло скоро", казао је Штир. Он је рекао да оптужнице још нису подигнуте, те да Суд у року од 24 сата треба да одлучи о њиховом притварању.
"Оно што желим нагласити јесте да ће влада Хрватске истрајати у политици подршке БиХ на европском путу, али свесни смо да има изазова и да ће их и даље бити, али политику подршке настављамо. Треба задовољити све стандарде, па и оне у правосуђу, али помоћи ћемо БиХ на том путу", рекао је Штир.
Министар одбране Дамир Крстичевић је рекао да су јуче одржана чак два састанака с премијером Пленковићем. ''Оно што је битно је да максимално желимо помоћи Босни и Херцеговини на европском путу и заштити националне интересе Хрватске'''', рекао је Крстичевић.
Десеторица бивших припадника ХВО-а с подручја Босанске Посавине ухапшени су у понедељак под сумњом да су починили ратне злочине на Србима, саопштило је БиХ тужилаштво. Међу ухапшенима су Ђуро Матузовић (64), пензионисани генерал ХВО и организатор обране на подручју Орашја и ратни заповедник орашког зборног подручја.
Како је навело Тужилаштво БиХ, они се терете да су као припадници структура ХВО-а у Орашју, војне полиције ХВО-а и полицијских структура, као и стражари у логорима и објектима где су затварани, починили ратни злочин над већим бројем жртава српске националности с подручја Орашја и околних места од априла 1992. па до јула 1993. године.
