ТУЖНА И ПОТРЕСНА ПРИЧА ЈЕДНЕ МИГРАНТКИЊЕ: Изгубила дете (2) на граници са Србијом, дечака ЈОШ УВЕК НЕМА
Мигранткиња из Сомалије одвојила се од сина 23. августа у близини села Ваксинце, 20 километара од Куманова, док су су из Северне Македоније покушавали пешке да пређу у Србију, са већом групом мушкараца и жена
Мигранткиња из Сомалије Варта Хира Дигара каже да се крајем прошлог месеца раздвојила од свог сина на граници Северне Македоније и Србије. Бројне домаће и међународне организације од тада покушавају да нађу дечака, за кога мајка каже да има тек нешто више од две и по године.
Да ли сте знали да из Србије можете да тргујете ценом акција компанија Адидас и Најк?
СКАНДАЛ У ЦРНОЈ ГОРИ! Лажни митрополит Дедеић запосео Иванова корита и одржао лажну литургију (ФОТО/ВИДЕО)
"ТЕШКО ЈЕ РЕЋИ ШТА НАС ЧЕКА ЗА 7 ДАНА": Хрватска разматра увођење НОВИХ МЕРА, Загреб у ЦРВЕНОМ
Јасмин Реџепи, председник организације Легис из Скопља рекао је за Ал Џазиру да су о овом случају обавештене бројне организације у земљама регије, али још увек нема информација о детету које би одговарало опису Асима Ахмеда Абдија.
Оно што је испричала мајка Варта Хира Дигаре (26) је потресно.
Раздвојили су се 23. августа у близини села Ваксинце, 20 километара од Куманова, док су су из Северне Македоније покушавали пешке да пређу у Србију, са већом групом мушкараца и жена.
Да не би заостајала у ходу, Дигаре каже да је старијег сина дала жени поред ње, пакистанског или авганистанског порекла, да му помогне док ходају. Један део групе је стао да одмори, док је други продужио.
У том моменту дошла је полицијска патрола, рекла је Дигаре, са којом је био други петомесечни син.
Дигаре каже да је полицији покушавала да објасни да је њен син отишао са групом испред, али полиција се није потрудила да нађе ту групу и њеног сина.
Са осталим ухваћеним илегалним мигрантима доведена је у македонски транзитни центар Табановце, на северу земље, на граници са Србијом, одакле је враћена у Винојуг у Гевгелији, око 180 километара даље на другим крају Северне Македоније, на граници са Грчком.
"Полиција је требало боље да реагује"
Власти Северне Македоније претходно су одбиле апеле невладиних и међународних организација, међу њима и апел Црвеног крста у Скопљу који су тражили да Дигаре остане у кампу на граници Северне Македоније и Србије, како би трагала за сином.
Једино што су јој дозволили да остане у кампу у Гевгелији, и да не буде враћена у Грчку.
Дигаре је под тешком депресијом. Испочетка је одбијала храну и психолози нису имали начина како да јој помогну.
Реџепи каже да је гранична полиција Северне Македоније могла боље да реагује у овом случају.
- На првом месту могли су да обавесте граничну полицију Србије да покушају да открију и зауставе групу миграната с којом је можда био и Дигарин син - каже Реџепи.
- Реџепи додаје да је од 2015. до 2016. је било више таквих случајева, јер је били и више избеглица.
- Сада их има мање, и гранична полиција је могла ажурније да делује, потражи дете, јави се колегама у Србији да их сачекају, задрже и на крају споје, а не да мајку враћају у трећу земљу из које је претходно дошла - каже он.
- Ту нема поштовања права детета, Истанбулске конвенције, Европске повеље људских права. Дакле, нема ничега осим самовоље граничне полиције која не гледа на избеглице као на људе, већ као на бројеве - додаје Реџепи.
Према извештају хуманитарне организације "Саве the Children", објављеном почетком септембра, у протеклих пет година бежећи од сукоба, прогона и насиља, око 210.000 деце избеглица и миграната без пратње, затражило је азил у Европи, а процењује се да је укупан број деце готово сигурно много већи, обзиром на то да многа деца не буду идентификована.
Кријумчари кад власт закаже
У извештају организације, под називом "Заштита изван домашаја: Права деце избеглица и миграната у Европи", објављеном поводом петогодишњице смрти дечака Алана Курдија, избеглице из Сирије, који је изгубио живот поред турске обале и постао трагични симбол избегличке кризе, наводи се да многа од деце избеглица и миграната која су дошла до европских земаља и даље боре за добијање избегличког статуса.
- У истом периоду (за пет година), више од 700 деце, међу којима су и бебе, изгубило је живот у покушајима да се домогну европских обала, током опасних путовања преко мора - наводи ова организација.
Више случајева раздвајања породица "Саве the Children", забележио је и на граници Босне и Херцеговине и Хрватске.
Грчки оток Лезбос и Унско-сански кантон у Босни и Херцеговини две су тачке у Европи са највише миграната који покушавају прећи у неку од земаља западне Европе.
- У августу смо у Унско-санском кантону сведочили алармантном порасту броја породица које су се раздвојиле, чак шест током само једног месеца”, каже Дубравка Врањанац из поменуте организације, са огранком у БиХ.
Тих шест породица сведочило је да је до раздвајања дошло на граници са Хрватском, рекла је Врањанац, а у већини случајева након раздвајања, део породице се налазио у Босни и Херцеговини, а део у Хрватској.
- Узраст деце која су била раздвојена од родитеља је различит, а најмлађе дете имало је само три године. Околности које су родитељи наводили су биле различите. Многи су рекли да је до раздвајања дошло током неуспешног покушаја да наставе пут, у свеопштем метежу или током наводних присилних "враћања" с границе - додала је Врањанац.
Чак ако су и познате адреса деце и њихових родитеља, процедура спајања тих породица није једноставна, и некад траје и до две године
- Комплексност и дужина процедуре зависе од случаја до случаја. Уколико постоје документа која доказују сродство, уколико неко од чланова породице има статус у земљи у којој се тражи спајање, онда је процедура једноставнија, али то не значи да и у том случају неће трајати јако дуго, а некад и до две године - изјавила је Врањанац.
Она наводи да, у случајевима са којима су се сусретали најчешће није долазило до института спајања породице.
- У неким случајевима је могуће да се по уговору о реадмисији један део породице врати у земљу у којој се други део породице налази. Ипак, породице се неретко одлуче да не чекају, већ саме наставе пут ирегуларно и дођу до места где се налази чланови породице од којих су раздвојени. У августу смо се сусрели са једним случајем раздвајања две девојчице од родитеља унутар Унско-санског кантона и у том случају је до спајање породице дошло брзо, одмах по утврђивању локације и породичних односа - каже Врањанац.
Када систем подбаци, онда су избеглицама једина алтернатива кријумчари, критикује Јасмин Реџепи.
Последња информација коју имају у невладиној организацији Легис је да је Дигаре пре неколико дана тражила да се врати у Грчку. Вероватно ће пробати да поново ступи у контакт са кријумчарима и из другог пута да илегално дође до Србије, како би сама потражила сина.