ПОЛИТИЧКА ТЕМПЕРАТУРА У БОСНИ ДОШЛА ДО УСИЈАЊА: Додик спрема санкције, а Америка примирје - могу ли страни фактори смирити кризу
Изгледа да је Вашингтон спреман да уложи још веће напоре када је реч о БиХ, јер је најављено да 15. новембра стиже још један званичник.
Босна и Херцеговина налази се, како су оценили тамошњи политичари, у највећој кризи од потписивања Дејтонског споразума. Иако се од почетка очекивала већа улога Америке, чини се да се сада интересовања Вашингтона увећавају.
ХАОСУ У ПАРЛАМЕНТУ СЕВЕРНЕ МАКЕДОНИЈЕ! Американци одлучују о њиховој судбини, а не гласови посланика које је бирао народ
ДОДИК НАЈАВИО ПРОМЕНЕ: Република Српска ће се повући из оружаних снага, правосуђа и пореске управе БиХ
"ОВО ШТО ПРОЖИВЉАВАМО ГОРЕ ЈЕ ОД РАТА 1995. ГОДИНЕ" Огласио се Додик - Немачка окренула леђа БиХ, а порука Хрвата не слути на добро
Специјални изасланик САД Габријел Ескобар боравио је у БиХ три дана. На одвојеним састанцима разговарао је са свом тројицом члановима Председништва БиХ, али и са низом других политичара. После састанака решење за институционалну кризу није постигнуто, али је амерички дипломата као заједничку поруку истакао оно што није решење - а то је рат.
Изгледа да је Вашингтон спреман да уложи још веће напоре када је реч о БиХ, јер је најављено да 15. новембра стиже још један званичник - Дерк Колет, виши политички саветник америчког државног секретара Ентонија Блинкена.
Посете политичара из Вашингтона стижу после седнице Савета бзебедности УН која је изазвала велику пажњу. Уочи седнице је високи представник Кристијан Шмит, којег Република Српска не признаје, написао извештај у којем је навео да је земља у директној опасности од распада и да постоји "веома реална" могућност повратка сукоба. Међутим, Шмит се није обратио пред СБ УН, а ОХР није ни поменут у коначној верзији резолуције која је усвојена што су многи аналитичари оценили као победу Русије.
Посете дипломата као знак активније улоге
Улога САД у кризи у БиХ питање је које се потеже још од када је Милорад Додик изнео своје примедбе америчком амбасадору у БиХ Ерику Нелсону истичући да је "немогуће да САД, које су написале Дејтонски споразум сада исти руше".
Управо је различито тумачење Дејтонског споразума један од највећих проблема, што се може видети из изјаве Габријела Ескобара да су САД партнер у споразуму и да не прихватају настојања да се неко повлачи из централних институција да би се створила њихова дисфункционалност и да би се ишло ка одвајању било ког ентитета.
Најавио је и санкције против појединаца и компанија које их подржавају, али је ипак нагласио да неће бити санкција против Републике Српске, "јер су људи у овом региону довољно пропатили".
Због тога шеф Представништва Републике Српске у Вашингтону Обрад Кесић није сигуран да је "Ескобар схватио шта је у шуштини највећи проблем".
- Не мислим да је господин Ескобар схватио шта је у суштини највећи проблем, већ се бавио неким стварима на периферији тренутне кризе. Нема фокус на основно питање и није се изјашњавао о том питању - рекао је Кесић.
"САД увиделе важност ангажовања"
Аналитичари, међутим, сматрају да је важно што су се Сједињене Америчке Државе ангажовале по питању решавања кризе у Босни и Херцеговини, јер су до сада имале друге спољнополитичке приоритете. Политиколог и новинар Цвјетин Миливојевић истиче да су се у дешавања у БиХ до сада мешале Русија, Турска и Европска унија. Напомиње да је важно за будућност БиХ да се САД укључе као посредници, јер су они конструктори Дејтонског споразума.
- Сједињене Државе су постале свесне, бар ова нова администрација, да док су се оне бавиле неким другим спољнополитичким приоритетима, интервенционизмом на Блиском Истоку, на северу Африке, у БиХ су се стационирали други интереси - рекао је Миливојевић.
Када је реч о посети Ескобара, Миливојевић наводи да је добро да и он потврдио да рата у Босни и Херцеговини неће бити истичући да нико од лидера у БиХ није позивао на ратне сукобе.
У сличном маниру говори и политиколог Ненад Кецмановић који је рекао да су САД увиделе да досадашњи ангажман у БиХ није имао учинка, као и да очигледно постоји потреба да још званичника посети Сарајево.
- У БиХ су већ ангажована два специјална представника Беле куће. Слањем на терен још једног човека, сада из Стејт департмента, САД показују и да нису задовољне оним што су постигли Ескобар и Палмер, и колико им је важно да то постигну. Тешко је предвидети са каквим инструкцијама ће се појавити Дерек Колет с обзиром на то да му је маневарски простор веома сужен - казао је Кецмановић.
Два кључна проблема за решавање
Кецмановић истиче да се у Босни и Херцеговини решавају два кључна питања.
- Прецизније речено у ентитетима се тренутно решавају два важна питања. У Федерацији БиХ је то отклањање законске аномалије да Бошњаци бирају Хрвата у Председништву БиХ. У Републици Српској је то враћање ентитетских надлежности у складу са Уставом БиХ односно са изворним Дејтоном - навео је Кецмановић.
Он је додао да су "температуру подигла до усијања два висока представника – Инцко коме је мандат престао и Шмит који га није ни добио: "Са својим катастрофалним потезима показали су да је ОХР прегазило време".
- Изетбеговић слути да ће конституисањем друге изборне једнице, Хрвати у следећем кораку тражити трећи ентитет, а да ће Српска са припадајућим надлежностима у следећем кораку ићи на сецесију од БиХ. Једино му одговара актуелна доминација у Федерацији и даље развлашћивање Српске - навео је Кецмановић.
Новинар Цвјетин Миливојевић истиче да је важно разјаснити да је оно што Додик тражи, када су у питању надлежности ентитета и народа, заправо оно што је прописано Дејтонским споразумом.
- Наиме, више од 150 надлежности је са ентитета пренето на централне органе власти, наредбом Високих представника, које су тадашња руководства сва три народа морала да прихвате без поговора. Додик сада захтева оно што је садржина Дејтонског споразума, и он не би био тако направљен да није био мера компромиса - казао је Миливојевић.
Како је рекао, представници хрватске мањине са разлогом се буне што на прошлим парламентарним изборима у БиХ и изборима за чланове Председништва БиХ Хрвати нису добили представника, којег су они бирали.
- Немају могућност да преко Дома народа у ентитету Федерације БиХ заштите свој национални интерес зато што их прегласавају Бошњаци, они су и изабрали господина Комшића да представља Хрвате. Та изборна реформа траје већ 15 година и сада је ствар кулминирала јер су следеће године избори и Хрвати су запретили да неће учестовати на изборима на којима неко други бира њихове представнике - навео је Цвјетин Миливојевић.