Да ли Мило и милогорци у Паризу славе српску окупацију?
Невероватна ситуација да председник Црне Горе у свега неколико дана грађане који славе победу у Првом светском рату назива "непријатељима Црне Горе", а онда сам иде у Париз да слави ту исту победу са светским лидерима речито говори о разрокости актуелних власти у Подгорици, каже аналитичар Војин Грубач.
Иако је Црна Гора једина држава на свету која званично не слави Дан победе у Првом светском рату, њен предсједник Мило Ђукановић управо тим поводом данас борави у Паризу, како би испред Тријумфалне капије присуствовао уприличеној церемонији обележавања стогодишњице Великог рата.
Матија Бећковић брутално спустио црногорски режим: ХВАЛА ИМ, МОГАО САМ ДА ЗАВРШИМ КАО КАШОГИ
Чињеница да је власт у Подгорици дословце прогласила за "непријатеља државе" сваког ко слави завршетак Првог светског рата, да би председник Црне Горе након тога лично отпутовао у Француску да слави тај исти догађај, по мишљењу многих аналитичара, представља само још једно у низу лутања и неконзистентности црногорске државне политике.
Околност да прорежимски идеолози и историчари управо Француску највише окривљују као државу која је била главни покровитељ наводне "српске окупације" Црне Горе, Подгоричке скупштине, те њеног нестанка 1918. године, парадокс Ђукановићевог боравка у Паризу чини још већим.
То нису приметили само аналитичари већ и обични људи на порталима и друштвеним мрежама, па се неки питају да ли то Мило у Паризу слави Подгоричку скупштину, док други цинично примећују да "када Мило слави, сви славимо, а када опозиција слави - руши државу".
Да је у питању разрокост и лицемерје државне политике, чини се, свесни су и у Влади Црне Горе, па се премијер Душко Марковић, како би оправдао Ђукановићев пут у Париз, данас први пут досетио да нам је "дужност да на овај дан одамо почаст свим жртвама борбе за црногорску слободу".
Марковић о стогодишњици од завршетка Великог рата: Црна Гора једина поражена у ВЕЛИКОЈ ПОБЕДИ
Ипак, чињеница је да званична Подгорица осим Србији ником другом од држава-савезница у Првом светском рату официјелно не замера ништа поводом Подгоричке скупштине и догађаја 1918. године, иако је јасно да су се тај догађај и стварање Краљевине СХС одиграли под диригентском палицом великих сила (првенствено САД и Француске), те да тада због међународних околности није ни могло бити другачије.
Читав наратив око Подгоричке скупштине властима у Црној Гори служи, изгледа, искључиво као главни инструмент за обрачун са српским идентитетом и ширење србофобије у Црној Гори, док у другим случајевима нема никакву употребну вредност. То ових дана најбоље потврђује громогласно ћутање на Ђукановићев пут у Париз истих оних медија и интелектуалаца који су црногорске грађане који су у Црној Гори славили крај Великог рата данима медијски разапињали.
Коментаришући овај парадокс, аналитичар Војин Грубач примећује да је интересантно посматрати како председник Црне Горе, као дуговечни шеф црногорског режима, "у етапама иде из крајности у крајност", која је, како додаје "идеолошки најчешће радикално супротстављена".
- Пре само неколико дана, тачније 8. 11. 2018. године, имали смо агресивну реакцију Демократске партије социјалиста (ДПС), која је грађане Црне Горе који су тих дана прослављали крај крвавог Великог рата и ослобођење дела територије данашње Црне Горе од окупатора, етикетирали као "исконске непријатеље Црне Горе", док је један познати режимски портал прославу описао насловом "Бизарни вашар националиста и шовиниста у Будви". И тако, само неколико дана после тог саопштења, где је Ђукановић кроз своје потчињене саопштио да победу у Великом рату у Црној Гори славе само "српски националисти, шовинисти и њихови клерикални промотери", те "осведочени негатори свега што је црногорско", и "противници темељних вредности на којима се заснивају цивилизована друштва", данас имамо преокрет - па управо тај исти председник Црне Горе, који је аминовао такав идеолошки пуцањ, одлази у Париз на позив француског председника да слави победу у Великом рату - примјећује Грубач за Спутњик.
Тако смо, како каже овај аналитичар, добили невероватну ситуацију - да председник Црне Горе грађане који ових дана славе победу у Првом светском рату назива непријатељима Црне Горе, а да онда сам иде у Париз да слави ту исту победу са свјетским лидерима, које не сме назвати непријатељима Црне Горе.