Хрватско Министарство правосуђа послало УПОЗОРЕЊЕ: Од данас је УБИЦА на СЛОБОДИ, ПАЗИТЕ СЕ! (ФОТО)

Миленко Тот (55), вишеструко осуђивани криминалац, чије је тело препуно тетоважа, након 23 и по године проведене иза затворских решетака Лепоглаве, од којих је последњих шест месеци у Неуропсихијатријској болници "др. Иван Барбот" у Поповачи, изашао је на слободу 2. августа.

Лежали на њему и кидали месо: Млађена ИЗУЈЕДАЛИ пси, он УМРО на превијању!

Његов излазак узнемирио је низ институција, јер је реч о човеку који је "за време издржавања затворске казне био безбедносно високоризичан затвореник, с обзиром на то да је најављивао освете правосудним званичницима и запосленима у Министарству правосуђу".

О његовом пуштању на слободу је, стога, Управа за затворски систем Министарства правосуђа истог дана обавестила редом Врховни, Жупанијски, Прекршајни, Управни и Трговачки суд, ДОРХ, правосудну полицију, министра правосуђа, али и Тотове жртве као и све сведоке из (не)дела за која је осуђен, а њих је много. Осим језивих претњи шароликом спектру људи, Тотови злочини који леде крв у жилама су с почетка 90-их.

Убиство у шуми

Он је 1992. године у шуми убио инжењера шумарства Бабића из аутоматске пушке. Осуђен је на осам година затвора, а бранио се да је то било у самоодбрани, уз напомену да “није задовољан својим вештинама пуцања из аутомата и да би то могао и прецизније.” А 1994. је покушао да убије сисачког судију којем је подметнуо експлозив на кућни праг, али је у експлозији повређана супруга судије, којој је у болници ампутирана нога. Разлог? Наводна освета јер га је судија претходно осудио због недозвољеног држања оружја. Иако је Тот након тога побегао скривајући се неко време на окупираном подручју око Сиска, а када је ухапшен у околини Карловца, одахнуо је цео крај.

Проговорили родитељи младића које је разнела експлозија у Тивту: Њихове речи ЛЕДЕ КРВ У ЖИЛАМА!

- Све ово време страхује се од мене? Ма дајте, то су глупости. Непотребно. Сви редом су сами себи усадили страх. Па ја ником ништа нажао нисам учинио. Све ми је намонтирано и нисам имао друге него да се борим у писаном облику. Након више од две деценије кад сам у среду крочио на слободу, поново сам се родио. Дочекала ме мајка која ме се никада није одрекла упркос свим недаћама које су ме задесиле. Надам се да се нећу дуго опорављати од живота у затвору, али верујте ми, 23 године у затвору ми није толико тешко пало као шест месеци луднице. Је л’ ми жао свега? Ничега ми није жао, осим што сам најбоље године живота провео у затвору - рекао је Миленко Тот.

 

Јавност ЗГРОЖЕНА: У Црној Гори се пацијенткињи слошило, а доктори за то време направили предах у кафићу (ФОТО)

- Било је тренутака кад сам заиста патио, а у Поповачи највише јер још од 1998. имам дијагностиковане сметње у варењу и смем да једем само соју и поврће. А то нисам добијао па сам храну бацао у wc шољу. Ево, гледајте, постао сам кост и кожа - прича Миленко Тот, који са мајком живи трошној кући у Тополовцу.

Затворски, а потом и луднички кревет заменио је душеком на поду, који је опако нагризао зуб времена, али и влага. Не смета му то, вели, јер је то његов дом у којем има све.

Невиђена драма на Јадранском мору! У акцији су полиција, хеликоптери и чамци!

Нова страница

Када је изашао на слободу прво је отишао у шуму како би мајци донео печурке за вечеру. Притом напомиње како би желео да ради јер је и пре затвора волео да ради, али свесно наглашава да нико неће запослити бившег робијаша његова калибра. Али то није све!

- Робијање је иза мене. Окренуо сам нову страницу живота, али још једна правосудна битка није готова. Чекам одговор Уставног суда којем сам упутио уставну тужбу на првостепену пресуду, јер ме суд у Копривници због претње судији осудио на шест месеци ресоцијализације, тј. присилног смештаја у Поповачи. Неправедно су ме на том суђењу прогласили неурачунљливим и неспособним за праћење расправе, а вештачењу које је било изван сваке памети, противио сам се. Нисам луд, него имам проблема са варањем и погодиле су ме бактерије у затвору - рекао је Миленко.

- Уместо да сам прошле године након истека казне, из Лепоглаве дошао кући, мене су стрпали прво у истражни затвор, а након тога сам према пресуди одведен у лудницу. Боравак у Поповачи, на Одељењу 3Б, у приземљу зграде, прича је за себе. Нисам смео да гледам телевизор нити да слушам транзисторчић који сам донео из затвора. Нису ми дали ни у шетњу да идем, а једино што сам смео, било је да гледам кроз прозор у врапце и птичице. Потпуно одсечен од света - описује Тот своје “заточеничке” сате током којих је, у протекле 23 године, послао на стотине писама, приговора, жалби, тужби...

Удала се за монструма: Муж (39) ПОЛОМИО жени нос па онда урадио нешто ЈОШ ГОРЕ

Касно за сузе

У писмима која је слао из своје ћелије речи бирао није, а то је за последицу имало нови серијал кривичних пријава и пресуда. Тако је иза лепоглавских зидина у неколико наврата вређао и претио смрћу правосудним званичницима, службеницима, али и својој адвокатици.

У писму послатом Министарству правосуђа окомио се на некадашњу стручну сарадницу за третман Одељења појачаног надзора у Лепоглави. Осим претње да ће након изласка њу довести у ред, претеће "чишћење" најавио је и целој Лепоглави, јер се сматрао испровоцираним и малтретираним. А све је завршио речима "Ј.... ћу им мајку за сва времена јер ова загорска го*на не знају са ким се зај.....у, после ће бити касно за сузе".

Није заобишао ни Управу за извршење санкција Министарства правосуђа, којој је поручио како ће их све "поубијати јер ништа не предузимају да њихови лопови престану да краду његова писма...". Начелници Одељења за третман Управе за извршење санкција је опсовао уз претње "матер усташку" јер му је, како је тврдио, "обећала да ће му престати да краде писма".

Гнусан опис претњи упутио је и 2001. судији Општинског суда у Загребу, којег је подсетио на то да му је послао више писама, али да повратно ништа није добио.

- То је доказ да се вама не живи и да ме изазивате да вас све ту на суду поубијам, што ћу и учинити након изласка из затвора. Чувајте си ово писмо за успомену да не би било после "нисмо знали" - написао је тада Тот, а на суђењу за те исте претње уверавао је све да се људи "којима је писао нису уплашили, а камоли га схватили озбиљно јер нису престали да му краду писма".

Другом је судији рекао да ће му бити горе "него када је Мате Орашкић у судници убио судију, записничарку и супругу". Затворским чуварима у Лепоглави говорио је да су нешколована смећа, па их вукао за руке уз кишу увреда, а уједно је током претреса његових ствари у ћелији једном приликом претио и да ће запалити собу.

Ради свега тога био је и санкционисан забраном коришћења новца у затвору на више месеци, али и са 21 даном самице. Добио је и три године и 10 месеци затвора због претње ликвидацијом чим изађе. Управо је то показатељ како институције и те како озбиљно схватају сваку Тотову реч, зарез, потез...

Откад је почео са кршењима закона почетком ратног вихора, Тот заиста задаје главобоље свима са којима се сусретне. Понавља како му комплетно правосуђе монтира процесе и свети му се и да су се сви редом, од државних тужилаца и судских вештака, преко правосудних полицајаца и лекара затвора, као и цимера у ћелији, уротили против њега.

У судници Општинског кривичног суда се 2007. током суђења са њим намучио судија Ненад Лукић којем сат и по Тот није дао да дође до речи. Судију је простачки вређао псујући му "мајку усташку", због чега је шест пута избациван из суднице. За сваку изречену псовку судија га је новчано кажњавао па је на крају расправе Тот накупио 4.450 евра казне.

Седео је у кафићу у Будви, а кад су га пролазници боље погледали НАСТАЛА ЈЕ ПАНИКА (ФОТО)

На питање колико је пута пожелео да побегне из затвора, Тот се присетио свог неуспелог покушаја бега 1995. године из сисачког затвора, када се сав поломио и када је већ иза себе имао оптужбе за убиство и покушај убиства.

- То је било први и задњи пут да сам се одважио на бежање. Људи су чекали улазак у Нову годину, а ја неправедно у затвору. Пао сам са залеђеног крова стражарнице, до које сам дошао прокопавши један зид. Оклизнуо сам се, а полицајац са аутоматском пушком дотрчао је до мене и викао "Стој! Стој!". Како сам пао на асфалт и сломио пету и зглоб, нисам могао даље да бежим, а снега је било свуда. Дошао сам 20 метара до Купе и клонуо, и ту су ме правосудни полицајци ухватили - описао је Тот бег из затвора, чије последице, током промене времена, данас итекако осећа.

Укус слободе

Кад је прошлог лета у Тополовац стигла вест да Tothu истиче затворска казна и како се враћа под мајчин кров, мештанима није било свеједно. Један је већ био уверен да ће направити неку глупост чим уђе у село.

- Засад је мирно, но тек је дошао. Некима је пружио руку, поздравио се. Знате, није то више онај растројени младић из времена кад су по нашем крају фијукали меци и падале гранате, и када му је било до опасних "игрица". Желим веровати да је у затвору одрастао и уозбиљио се, јер његова је мајка доста патила - поверила се једна од првих Tothovih комшиница која је потпуно шокирана Тотовим истетовираним телом.

Неке од Тотових "мета" којима је обећавао освету кад изађе из затвора, рекли су нам да он није једини који се тако изражава, нити је реч о изузетку, јер се цео ланац људи обавести чим неко буде пуштен на слободу.

- Већина затвореника чим осети укус слободе, покушава да заборави проживљено затворско искуство и да се прилагоди свакодневном животу. Можда тек 0,01 посто њих одлучи да прогони особе које су, зависно од положаја, дале свој допринос приликом њиховог хапшења, доношења пресуде, чувања у затвору... - истиче један судија који је са Тотом имао преписку и који се не боји да ће му банути на врата.