НАСТАВЉАЈУ "ТРАДИЦИЈУ": Хрвати нехумани према мигрантима
Европске владе учествују у системским, незаконитим и често насилним одбијањима и протеривањима хиљада тражилаца азила из Хрватске у Босну и Херцеговину, објавио је "Amnesty Интернатионал" у новом извјештају, а преноси Index.hr.
Мигранти су протерани у прљаве и несигурне кампове у Босни и Херцеговини у близини хрватске границе.
- Тренутно се 5.500 жена, мушкараца и деце налази у Бихаћу и Великој Кладуши, два босанско-херцеговачка града близу хрватске границе, где живе у некадашњим напуштеним фабрикама без основних услова за живот. Босна и Херцеговина им не може понудити заштиту, нити адекватне услове за живот, а импровизовани кампови су нехигијенски, у њима нема топле воде, неопходне здравствене заштите, нити довољно хране - пише та организација са седиштем у Лондону.
НОВИ ПОТЕЗ ДУШКА КНЕЖЕВИЋА: Кривична пријава ПРОТИВ ЂУКАНОВИЋА ЈЕР ЈЕ ВОЂА КРИМИНАЛАЦА
У извештају насловљеном "Гурнути до руба: насиље и злостављање избеглица и миграната на балканској рути" објашњава се начин на који европске владе дају првенство граничној контроли над поштивањем међународног права. Владе тиме не само да игноришу насилно деловање хрватске полиције него и финансирају њене активности и тиме хране све већу хуманитарну кризу на рубу Европске уније.
Додаје да у то вриеме људе који беже од рата и прогона хрватска полиција физички напада, пљачка и насилно враћа у правни вакум, остављајући их на милост дисфункционалног система азила у Босни и Херцеговини. У БиХ се преко Хрватске враћају и мигранти ухваћени у Италији и Словенији, наводи "Amnesty".
Многи су мигранти "Amnestyju" описали како су претучени, како су им документа уништена, а имовина одузета, те како им се чини да је то системска и намерна политика хрватских власти како би се спречили будући покушаји уласка у државу. Због бирократских препрека, неадекватне правне помоћи и ограничених капацитета власти у Босни и Херцеговини тражиоци азила немају шансе за процесирање у тој држави, па их већина наставља у друге европске државе, пише "Amnesty" и додаје да тај пут није лаган.
Жена из Авганистана с којом је "Amnesty Интернатионал" разговарао је рекла:
- Немамо довољно хране да нахранимо целу породицу, посебно децу. Она су стално гладна.
"Путуј, мали дечаче великог срца": Давид заувек напустио Босну, ковчег са његовим телом у сузама испраћен до границе (ВИДЕО)
Након што прво уђу у Европску унију преко Грчке и Бугарске, где их је систем азила већ изневерио, људи излазе из ЕУ и настављају пут преко Балкана. Да би стигли до Словеније или Италије, где почиње шенгенски режим слободног кретања, морају прећи густе хрватске шуме, брзе реке и, на неким местима, активна минска поља. Једна млада жена из Авганистана испричала је "Amnesty Интернатионалу" како је, видевши медведа у шуми у Хрватској, жена с којом је путовала побацила.
Они који се усуде на овакав пут често се суоче са одвраћањем и колективним протеривањем на граници између Хрватске и Босне и Херцеговине. Такве мере су обично пропраћене насиљем и застрашивањем, а захтеви оних који траже међународну заштиту се не узимају у разматрање.
Готово су сви у камповима у Бихаћу и Великој Кладуши, насилно враћени у Босну и Херцеговину из Хрватске или Словеније, док је чак једна трећина испитаника доживела насиље у рукама хрватске полиције. Многи су описали како су их тукли, украли им документа и личне ствари, што упућује на системску и смишљену политику хрватских органа власти која има за циљ спречавање будућих покушаја уласка у земљу.
ПРЕКИД СУЂЕЊА ЗА ДРЖАВНИ УДАР: Судија опет одбацила ТАЈНЕ СНИМКЕ, јер је АФЕРА НАМЕШТЕНА!
Један младић из Газе испричао је "Amnesty Интернатионалу" шта се догодило када је њега и још деветорицу других ухватила полиција.
- Одвезли су нас до границе с Босном. Натерали су нас да један по један изађемо из аута и почели су да нас туку пендрецима - казао је.
Затим је описао како су их по лицу попрскали нечим што мисли да је био сузавац.
- Ништа нисам могао видети. Очи су ме пекле. Онда су нам наредили да одлазимо и не враћамо се у Хрватску - испричао је.
Људи који су ухваћени у Италији и Словенији често су подвргавани ланчаном одвраћању, по кратком поступку предавани хрватској полицији и силом протеривани натраг у кампове у Босни и Херцеговини, а да њихови захтеви за азил нису ни разматрани.
Све чешће оптужбе о насилним заустављањима миграната на границама приморале су хрватске власти да обесхрабрују јавни надзор над њиховом мигрантском политиком. Организације које раде на правима избеглица и миграната постале су мета власти, тврди "Amnesty".
Волонтери невладиних организација се злостављају, држе се сатима у полицији без оптужби, или им се приети кривичним прогонима. Министарство унутрашњих послова је, чак оптужило неке невладине организације да помажу људима да илегално уђу у државу.
Упркос тим праксама, ЕУ и даље даје значајна средства Хрватској како би појачала граничну безбедност. ЕУ такође својевољно игнорише неуспехе европског система азила који стварају потребу за таквим путовањима миграната.
- Европски челници не могу више прати руке од одговорности за наставак колективних избацивања и насилног враћања на балканској рути које су резултат њихове одлучности у утврђивању граница ЕУ, без обзира на цену људског живота - закључује "Amnesty Интернатионал".