Незапамћена потера за убицом: Случај шокирао целу СФРЈ, мајка на суду све запрепастила

Секретаријат за унутрашње послове града Сарајева дао је следеће саопштење:

- Дана 21. марта ове године, у селу Горња Блоча, код Хашића Јунуз Кечо, из села Горње Жежељево, општина Кисељак, убио је ударцима ножа своју бившу супругу Расему Фазлибашић и тешко ранио Халила Цомбаса, власника куће у којој је она становала као подстанар, у којој је извршено убиство и покушај убиства. Јунуз Кечо је побегао у непознатом правцу и за њим се интензивно трага. Имајући у виду да је познат извршилац и да потера није дала резултат, моле се сви грађани да о сваком битном податку у вези са Јунузом Кечом обавесте СУП града Сарајева, или најближу станицу милиције. Јунуз Кечо је висок 175 центиметара, кратке плаве косе, са израженим залисцима и краћим жутим брковима. На себи је у тренутку убиства имао плаву радну блузу, сиве панталоне, а на ногама црвене гумене чизме- .

Ово саопштење СУП-а Сарајево, објављено је 28. марта 1985. године. Тада се још није могло ни наслутити да ће то бити почетак једне од најдужих потера за убицом у тадашњој Југославији.

Јунуз Кечо тада је постао најславнији бегунац бивше Југославије. Око њега се испреплела читава митологија током бега од полиције средином осамдесетих година прошлог века, говорило се да је он криминалац премазан свим мастима, неухватљиви одметник, лукави шумски човек и убица са подужим пописом жртава, како га је описао Марко Лопушина у једној својој књизи. У потерници SSUP-a стоји опис плавокосог мушкарца у раним четрдесетима, кратких бркова.

Записали да је "дебил"

Затворски психолози су у његов досје записали да је "дебил", а на филму његов лик је оживео Слободан Ћустић.

Али шта је права истина о Кечи, према чијем животу је чак снимљен и филм Кудуз? Да ли је он окорели криминалац, емотивац којег је дотукла супругина невера или је истина нешто потпуно друкчије?

Рођен у селу Жежелову код Кисељака, одрастао је без оца, још као дечак почео је да зарађује за живот, а радио је као мрав. Једно краће време бавио се и фалсификовањем новца и кад је полиција дошла да га ухапси, Јунуз је мотором јурнуо на њих. Накнадно је то протумачено као покушај убиства тог полицајца.

После тог инцидента скривао се десетак дана по шуми, али је ухваћен, претучен, осуђен и отеран у затвор. Након повратка с робије, радио је у иностранству где је стекао пристојну уштеђевину. Вратио се у село и запросио прву жену на коју је наишао; Расему Фазлибашић. Тридесетогодишњакиња имала је кћеркицу из једног од пеђашњих бракова, имала их је чак пет пре Јунуза. И њен шести брак је трајао кратко, само три године.

Расема је повремено радила и као конобарица у једној локалној кафани где се све чешће виђала с Јунузовим пријатељем Атифом Бужом из Хаџића. Љубоморни супруг покушао је да премлатити свог дојучерашњег пријатеља, али га је Атиф савладао и претукао. После је Јунуз покушавао да разговара и с Расемом на шта му је она одговорила захтевом за развод брака и сеобом из заједничке куће. Јунуз Кечо је 21. марта 1985. године отишао у подстанарски стан своје бивше жене да је моли за помирење. Нису се споразумели и побеснели Кечо је са четири убода ножем убио своју донедавну љубав. Једна верзија догађаја каже да је бежећи са места злочина, налетио на станодавца Халила Џамбаса, којег је истим ножем повредио, након чега је побегао у шуму. Већ сутрадан је полиција организовала потеру за убицом из Жежелова. Уместо Јунуза, тих дана пронађено је само његово писмо упућено покојној жени у коме он отворено прети смрћу и њој и њеном љубавнику и свима они који су му "у животу стајали на путу".

"Живео сам у неимаштини и беди"

Кечо је у својим изјавама испричао све о себи. „Од најранијег дјетињства живео сам у неимаштини и беди. Имао сам два брата и једну сестру, а живели смо с мајком, оца нисам запамтио“, казао је Кечо, додајући да је од малих ногу био принуђен да ради. У изјави писаној руком Јунуз је описао момент када се нешто преломило у њему, након чега је почео крвави пир.

- Тада сам Расеми рекао, шта ћемо за ''оно''. Под ''оним'' подразумевам нашу интерну тајну, о којој ни пред овим судом нећу говорити. Моја мајка је имала скромну пензију, а ја сам имао неке уштеђевине, а било је и дуката који су ми остали од мајке. Све је то она потрошила с Атифом- .

- Расема ми је само рекла: ''Tuži ме Богу, ништа не можеш доказати.'' Халилу сам казао: ''Дође ли некад Атиф Бужо да ноћи овде?'', на шта је он љутито одговорио: ''Нико не ноћи у мојој кући, а да ја не знам.'' Одгурнуо ме од себе и добио сам ударац по глави. Сећам се само да сам извукао нож иза појаса, после тога се не сећам шта сам радио. Једино се сећам још једног ударца у главу када сам излазио из куће. Касније сам сазнао да ме је Халил ударио неким даском у главу- појаснио је Кечо.

Кечо је у својим исказима на суду често напомињао да је до злочина дошло јер га је његова супруга Расема варала с Атифом Бужом, којег је, након што је њу убио, покушао да ликвидира испред његове куће. Као сведок на Кечином суђењу појавио се и Бужо.

Како је упознао Расему

- Радим у Скупштини општине Хаџићи, а живим у селу Луке код Тарчина. Живим са супругом и двоје деце која су стара 10 и 12 година. До априла 1982. односи у браку с мојом супругом Шевалом били су добри. Касније су се односи нагло пореметили, јер сам почео много да пијем, а Шевала је сумњала да је варам- казао је на суду Бужо.

У наставку свог сведочења Бужо је рекао да је, без обзира на то што је конзумирао алкохол, водио рачуна о породици. У новембру 1984. у кафани ''Барит'' у Тарчину упознао је Расему, која је ту радила као конобарица.

- Током првог контакта схватили смо да смо даљи рођаци. Испрва смо се понашали као рођаци, а касније смо ступили у љубавну везу“, казао је тада Бужо. Почетком децембра 1984. године Бужо је седио сам у кафани ''Барит'' када је неко на његовом "реноу 4'' избушио три гуме, а он је касније чуо да је то учинио Кечо.

- С Расемом сам задњи пут био 20. марта 1985. године око 22 сата. С њом сам се задржао кратко. Следећи дан кренуо сам опет до Расеме око 17.30 сати. Кад сам дошао пред кућу, видео сам доста народа који се окупио испред куће. Кад сам изашао из возила, рекли су ми да је Кечо ножем убио Расему- казао је на суду Расемин љубавник.

Атифу Бужи ништа није било право упозорење; ни свакодневна потрага полиције, ни гласине да убица има попис смрти у џепу, ни изричите претње у писму. 15. јуна 1985. године, негде око 10 сати увече, Кечо је два пута упуцао Бужу који је на срећу то преживео.

Мајка све шокирала

Тек након овог покушаја убиства у Кисељаку и околни завладао је страх од шумског осветника. Пуних годину дана су потере силазиле с планине Волујак празних руку. Народ је причао све више и више, а медији су све чешће писали како се "најсуровији босански одметник" прерушава и сваког дана силази у село. Како вешто измиче псима трагачима јер им даје смрдљиву медвеђу маст које се они боје, а он то зна јер је у војсци био водич паса. Причало се и како Кечо зна да провали сваку браву и да живи по туђим кућама и викендицама. Писало се како га сељаци чувају из страха за властити живот јер он увек са собом носи сачмарицу, пиштољ и две бомбе. Наводно је преправио стари транзистор па је прислушкивао поруке с полицијских радио станица. Једном је, говоре легенде, чак и полицајцима јавио да, кад већ стражаре у његовој кући, "угасе светла по кући, да му штеде струју".

Кечо је ухваћен у Будви 1986. године и на суђењу је истина изашла на видело. Ноћу је спавао по сеоским шталама, хранио се код суседа, обично им је говорио да га не следе, али да слободно јаве полицији да је био код њих. У Будву се спустио с одређеном уштеђевином и надао се да ће се и тамо моћи скривати јер је две године раније радио у околини. На суђењу је чак и његова ташта сведочила.

- Мајка сам, убио ми је дете. Али ја и сад мислим да је Јунуз добар човек, добар муж и добар отац туђег детета. Расема и Јунуз добро су живели док она није срела Атифа. Ишла је куд је хтела, потрошила је сав Кечин новац и дукате његове мајке, свашта му је радила. А он је ћутао, радио, дете јој чувао, ни прстом је није дирнуо. Кад је схватио да га је преварила, да ју је изгубио, пао му је мрак на очи. За њега је то био смак света...