НОВУ ГОДИНУ ЋЕ ДОЧЕКАТИ УЗ ФЛАШУ ШАМПАЊЦА ИЗ РУШЕВИНА: Петрињци ће и трећу ноћ спавати у колима
Становништво у стаху од пљачки
Становници Петриње и ноћас су спавали по аутомобилима, након што су у разорном земљотресу остали без својих домова. И даље у шоку после свега што им се пре два дана догодило, данас су отворили душу пред камерама тамношњих медија.
ЗАШТО ЈЕ КАСНИЛА ЕВАКУАЦИЈА ПАЦИЈЕНАТА ТОКОМ ЗЕМЉОТРЕСА? Хрватски министар изашао са саопштењем (ФОТО)
ХРВАТСКА СЕ НЕПРЕСТАНО ТРЕСЕ: Нови 128. земљотрес по реду узнемирио грађане (ФОТО)
КОЗАРСКА ДУБИЦА ПРЕТРПЕЛА ОГРОМНУ ШТЕТУ НАКОН ЗЕМЉОТРЕСА: Многим породицама потребан принудни смештај (ВИДЕО)
- Ја сам Дамир Леханка из Петриње. У нашој улици 70 одсто кровова је уништено.Грејемо се у аутомобилима. Чувајте се, људи, почели су да краду. Комшији је неко с пајсером развалио врата. Ми Петрињци смо најјачи. Мало ме емоције туку, али нема везе. Спавамо по колима, свако мало палимо грејање - каже он.
- Видећу где ћу, не смем унутра док не дођу статичари. Дошао сам овде у Црвени крст по мало хране. Припремићемо мало конзервисане хране, данас је ипак стара година - додаје он.
- Направићемо неки гулаш. И да, шампањац ћемо попити. Остао је у дневном боравку, морамо да га попије док се не поквари - каже Дамир.
Испред прихватног центра где Црвени крст дели намирнице попричали су и са Петрињком Иваном, која је заплакала.
- Ја сам Ивана Крпачић из Петриње. Кућа није толико оштећена с спољне стране, унутра јесте. Не смемо ни близу јер је комшијина кућа јако оштећена. Четворо нас је, деца су одрасла, волонтирају овде. Ноћи проводимо у ауту у дворишту код маме седам километара даље. Палимо ауто свако мало да се угрејемо. Издржаћемо, морамо. Највише нам треба ћебад. Требају нам шатори и камп кућиће - рекла је Ивана.
- Стално пазимо на кућу јер су почеле пљачке. Не знамо ко краде, полицију нисмо звали. Како даље? Не знам, не знам... Овако је било за време рата. Ма било је горе - додаје она.
- Кућа је била скроз срушена. Ово је сад други пут да крећемо испочетка. Тешко ово издржавамо. Емоције су превелике. Хвала свима који су дошли и помажу јер ово су сцене које су... Не знам, никад се неће избрисати - прича Ивана.