ОВАЈ РОЖАЈАЦ ЈЕ "ПОКЛОНИО" СИНА СВОМЕ БРАТУ! Наставља породичну историју, и он био "ПОКЛОЊЕН"
Занимљива животна прича из Црне Горе.
Давање деце рођацима који их немају био је обичај у Црној Гори о којем се углавном не говори. Породица Бибић из Рожаја неговала је овај обичај па је Зекрија Бибић, који је као беба поклоњен ујаку и сам свог сина по рођењу дао брату.
ЈЕЗИВА МАНИФЕСТАЦИЈА У ХРВАТСКОЈ: Спалили лутке са ликом Вучића и Путина (ФОТО)
УЖАС У ЦЕНТРУ ГРАДА: Кућа изгорела до темеља! Једна особа изнета у беживотном стању - друга хитно пребачена у КБЦ, СТРАВИЧАН ПОЖАР У ЗАГРЕБУ
СТОЛАЦ ЗАВИЈЕН У ЦРНО: Тело младића извучено из реке, за другим се и даље трага! Једна ствар отежава потрагу
У Рожајском селу Паучина Зекрија Бибић растао је одвојен од браће и сестара.
- Моја мајка на порођају се разболела, имала ме је и видела је да не може да претекне. Аманет је учинила мом оцу и браћи и рекла: Ово дете, ако остане живо, да га поклоните и ја га поклањам брату - прича Зекрија за емисију "ТВЦГ" “Гледајмо се”.
У другом дому, који је био километрима далеко, каже да му није недостајало пажње.
Када је напунио 11 година Зекрија се враћа у родно место и упознаје биолошку породицу.
Каже да тај тренутак сусрета са породицом никада неће заборавити.
Зекрија се оженио и добио деветоро деце, али један од његове браће био је без порода. Ријешио је да понови историју, сина старог 20 дана предао је брату.
- Већина каже то може само јунак да учини, неко ко има снажно срце, други кажу то може само будала да уради – ја сам храбар и на једно и на друго - истиче Зекрија.
Да је реч о друштвеном феномену, који је кроз историју био одомаћен у рожајском крају, сведоче и други случајеви. Познаваоци друштвене збиље тврде да је он узрокован различитим околностима.
- Ја у свему томе видим једну традицију, затим економску сферу односа и на крају крајева ону емотивну сферу – високи степен поверења односа да дете одмах по рођењу уступе другој, блиској особи, често у истој породичној заједници, тако да у свему томе, у крајњем, нема лоших ствари - сматра адвокат Велија Мурић.
- То је помало и обавеза – ја имам децу, моја сестра нема децу, ја сам обавезан да им помогнем, ја знам да ће њима бити, под знацима навода, боље код нових родитеља, јер ја имам десеторо деце, што је случај у већини породица у тадашњем времену. То је та дубоко усађена хуманост коју ми вучемо са исламским васпитањем и схватањем значаја породице - истиче новинар Златко Тутић.
Тако каже и Раиф Бибић, син Зекријин, који је пре 42 године одмах након рођења добио нову породицу.
- Такав живот не може нико имати какав сам ја леп живот имао. Значи, живио сам како сам желео, а и удовољено ми је било. Они су ме ишколовали. Фактички после сам се оженио и код њих тамо основао фамилију - прича за "ТВЦГ" Раиф Бибић.
Судбина је поново спојила оца и сина па су постали комшије.
- Бог га је опет довео и живимо опет заједно овде у Паучини, ја га зовем нови комшија - каже кроз осмех Зекрија, који има 71 годину и 27 унучади.
Нада се да ће дочекати да се тај број удвостручи.