ОД МОЈКОВЦА ДО МИЛА Најсветлији моменат Црне Горе је спасавање Србије у ЧУВЕНОЈ БИТКИ, а сада би тамо да нам пале светиње
Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916. године.
Тада је војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.
"Милонаш": У име оца и сина и брода кокаина... Милогорци имају нову молитву пошто су се одрекли Бога! (ВИДЕО)
ЗАКУКАЛА МИЛОГОРСКА ПИРОМАНКА која би палила српске цркве: Подваљено ми је! Држава да ме заштити!
Ратни злочинац који је из забаве убијао Србе снајпером сада на челу Безбедоносне агенције БиХ наставља са "чишћењем" Срба!
Мојковачка битка је вођена 6. и 7. јануара 1916. године у околини Мојковца и њом је командовао сердар Јанко Вукотић.
Укупан број војника у црногорској Санџачкој војсци на Мојковцу био је око 6.500, док је са супротне стране било 20.000 добро опремљених бораца.
До главног окршаја дошло је у околини Мојковца. На Бадњи дан, 6. јануара, генерал Рајнер издаје наредбу за напад, мислећи да ће наићи на неспремну црногорску војску.
До главног окршаја дошло је у околини Мојковца. На бадњи дан 6. јануара генерал Рајнер издаје наредбу за напад, мислећи да ће наићи на неспремну црногорску војску, међутим испоставило се да је сердар Јанко Вукотић био добро припремљен. На удару 6. аустроугарског краљевског пука, на Развршју и Бојној њиви нашао се Доњоморачки батаљон Колашинске бригаде. Уз јурише и противјурише положаји су наизменично прелазили са једне на другу страну, али је Доњоморачки батаљон успио да задржи положај до 2 сата у подне. Након тога, под снажним ударом топова и јуришима, аустроугарска војска успијева да придобије Бојну Њиву, али остали делови Колашинске бригаде, посебно они са Развршја које је било стратегијска тачка за продор ка Мојковцу, су чврсто задржали непријатеља. Напад на развршје директно је водио генерал Рајнер. Борбе су биле са пуно губитака на обје стране, а поред Бојне њиве Аустроугари успијевају да заузми још један положај - Улошевину.
Освајањем Бојне њиве и Улошевине Аустроугари су угрозили кључну одбрану "Мојковачких врата". По процени сердара Вукотића, сљедећи дан био је кључан, зато он напушта штаб у Колашину и одлази директно на положаје код Мојковца, гдје се сусреће са бригадиром Петром Мартиновићем и члановима дивизијског штаба. Ту је донета одлука да се изврши контра напад на предане положаје. Према плану, у зору, на Божић 7. јануара, Ускочки батаљон, под окриљем ноћи и јутарње магле, премешта се из села Раките у Гилоноге, западне положаје одакле полази у густу шуму где се среће са Аустроугарима који су такође кренули у напад. У снегом завејаним горама почиње борба, уз грмљавину топова и звукове бајонета. Са њихове десне стране налази се Колашински батаљон, и кад се борба распламсала, нашли су се једни поред других. Ускочки батаљон је храбро издржао нападе, омогућавајући Колашинској бригади напад на Бојну њиву. Пет батаљона и две чете извиђача Колашинске бригаде и Први и Трећи регрутски батаљон из Дробњачко-ускочке бригаде крећу у силовити напад. У борбу се касније укључује и главнина Дробњачког батаљона. Јуриш и противјуриш се ређају скоро без престанка.
МИЛОВ ПРЕСЕДАН! Двострука опасност отимачине Ђукановића!
Саветница црногорског амбасадора би палила цркве, стигла ЈОШ ГОРА подршка: И ТАТА БИ, СИНЕ! (ФОТО)
АМФИЛОХИЈЕ ОПЛЕО ПО ЂУКАНОВИЋУ: Мило отима од цркве имовину да би је дао мафији! Е неће моћи!
Главни напад према Бојној њиви изводи Ровачки батаљон (командант Милинко Влаховић), који успијева послије толико јуриша и напада, да у снажном противјуришу заузме косину која се са Развршја спушта ка Бојној њиви. Међутим, око 3 сата послије подне, Аустроугари уводе своје задње резерве и тако пред надмоћнијим непријатељем, Ровчани су били приморани да се повуку мало уназад. Остали положаји Колашинске бригаде су задржани. Десно од Ровачког батаљона борили су се Први и Трећи регрутски батаљони, састављени од младића од 18-21 године. Како су сви били млади, јаки и поприлично увежбани од обучених официра, њима су давани специјални задаци, па им је и поверено да поврате Бојну њиву која је била добро брањена са 3 реда бодљикаве жице и митраљезима у рововима.
Први јуриш није успео. Они се враћају да предахну, али не задуго. Почињу и други силовити јуриш, овог пута не марећи за кишу метака које су Аустроугари слали на њих. Не бринући за жице и гранате које су бесомучно падале. И тај други јуриш није донео резултата, тако да је Бојна њива остала у рукама Аустроугара.
Сердар Јанко Вукотић, кад је увидео да Први и Трећи регрутски батаљони не могу освојити Бојну њиву, наређује да се једина резерва, Дробњачки батаљон, уведе у борбу и по "сваку цену" заузме Бојна њива. Батаљон је у 11:30 отпочео напад и успео да заузме први ред ровова, али не и други, па су се вратили на полазне положаје. После кратког предаха и припреме, све три чете поравнавају се у једну линију, и после кратке паљбе сви заједно крећу у силовити јуриш. Непријатељ, изненађен, није се могао одупрети брзом продору Дробњака који су улетали у ровове и борбом изблиза, на нож и бајонет, заузимали један по један. Командант Дробњачког батаљона, Никола Ружић, који је био са резервом, чим је видио да се његови Дробњаци боре прса у прса, оставља команду првом официру и хита у прве борбене редове, где је и рањен. Под силином јуриша, непријатељ напушта Бојну њиву у паници, чиме је операција успешно била завршена, освојена је Бојна њива. Након освајања Бојне њиве и Голе косе која се од Развршја спушта ка Бојној њиви, коју су заузели Ровчани, наступило је затишје које је потрајало све до 3 сата послије подне.
Након затишја, генерал Рајнер који се не мири са губитком Бојне њиве, уводи своје последње снаге из резерве, 205. бригаду, и после снажне топовске паљбе креће у напад на положаје Дробњака и Ровчана, али је први напад био жестоко одбијен, што је умало поколебало аустроугарске војнике. Видевши да би можда то довело и до слома његових снага, генерал Рајнер са исуканим мачем, стаје на чело своје последње резерве и лично предводи напад. Али није успео да заузме Бојну њиву. Борбе су трајале све до мрака, али су сви остали на својим положајима. Борбе око Мојковца су вођене још неколико дана, али не оном јачином као што су биле 6. и 7. јануара.
Данас, више од 100 година после Мојковачке битке, Црна Гора иде у сасвим другом правцу, а све захваљујући мафијашком режиму Мила Ђукановића.
Док је у XIX и XX веку, Црна Гора моментално објављивала рат свакој страни која би објавила рат Србији, данас су на удару Црне Горе и Српска православна црква и српски народ у тој држави, која је "независна" после покраденог референдума и млаке реакције тада издајничке Владе у Београду.
Као члан НАТО, Црна Гора је у XXI veku direktna претња безбедности Србије, а недавно је јавност потресла информација да становници Мурина враћају Црној Гори исплаћену одштету због НАТО бомбардовања.
Све ово прати атмосфера мржње коју изазива Мило Ђукановић и медији под његовом директном контролом, а са намером да се сакрије српски национални идентитет црногораца и да се вештачки створи нова "кока-кола нација".
ШТА БИ СРБИ БРАНИЛИ, АКО НЕ СВОЈЕ ХРАМОВЕ? Бећковић о отимању светиња: Срамота ме што имам и црногорско држављанство!
Да је неки дипломата из Србије рекао да би спалио Црногорце, одмах би скочиле разне организације
ЛАЗАНСКИ РАСКРИНКАО ПРИШТИНУ: Трамп испалио Албанце, па им стигли ЛЕШИНАРИ И ПОНИЗИЛИ ИХ!
О озбиљности ситуације и угрожености Срба у Црној Гори (која је на добром "европском путу") говори и изјава патријарха Иринеја да је положај Срба тамо као у доба НДХ.