Одржана комеморација "Олује" код Книна: СНВ послао срцепарајућу поруку свим грађанима
Председник Српског народног већа (СНВ) Борис Милошевић изјавио је данас да за цивилне жртве рата убијене током и после хрватске војно-полицијске акције "Олуја" у селу Плавном и засеоку Грубори код Книна ни после 30 година није дошло до правде.
- Не знамо ко је убица и ко је заташкао, а оно што је најстрашније је да оно што ми не знамо, зна јако пуно људи и они с тим могу да живе - рекао је Милошевић на комеморацији у организацији СНВ и Већа српске националне мањине Шибенско-книнске жупаније код града Книн.
Милошевић је рекао да су Грубори, у којима је убијено шесторо углавном старијих цивила српске националности, постали симбол страдања после операције "Олуја“, иако је убијања било и у другим засеоцима Плавна, пренео је портал Новости који издаје СНВ.
Он је додао да је у недавно објављеном извештају удружење "Доцумента" избројало више од 20 убијених и несталих у Плавном, не укључујући убијене у Груборима.
- Данас је нешто другачије окружење и атмосфера него пре пет година када смо се први пут окупили у Груборима и отворили процесе за будућност. Клатно које смо тада померили напред нам се вратило. Али немојмо да нас то обесхрабри, да нам провала црнила на улици убије наду у разговор, помирење и заједнички живот који је постојао пре и постојаће док год је добрих људи", рекао је Милошевић.
Он је додао да је у Плавном и Груборима данас, ипак, много више живота него пре пет година, као и да су неке куће обновљене, док друге чекају реновирање.
Милошевић је рекао да се редовно присећа и страдања грађана хрватске националности.
- Ништа не може да оправда грозан злочин у Ченгићима над четворочланом породицом где су убијена и деца, или злочин у Затону Обровачком када су припадници милиције Српске аутономне области (САО) Крајине рафалом из аутоматског оружја убили седам старијих мештана. Сви ми окупљени делимо тугу за убијенима и осуду за злочинце. Чинимо то из осећаја дубоког уверења да све жртве имају једнаку емпатију и статус без обзира на националност - навео је Милошевић.
Изасланица хрватске Владе Фадила Баховић изразила је саосећање са породицама убијених.
- Сећање је то на тешка времена, али и подсетник на невине жртве с обе стране, јер рат је немилосрдан и не штеди никога, уништава материјална добра, одузима безбрижна детињства и тек начету младост и прекида пријатељства - рекла је Баховић.
Она је изјавила да судбину Грубора деле бројна друга места широм Хрватске у којима су страдали и Хрвати и Срби, као и други хрватски држављани и додала да прошлост не може да се мења, али да из ње може да се учи како да се поштују жртве рата и гради праведније друштво, на добробит свих грађана.
Почаст жртвама су полагањем венаца и паљењем свећа одали и изасланица председника Хрватске Мелита Мулић и заменик жупана Шибенско-книнске жупаније Ненад Тисак, који је био и изасланик председника Хрватског сабора.
Комеморацији су присуствовали и градоначелник Книна Маријо Ћаћић, посланица српске националне мањине Ања Шимпрага, представници већа српске националне мањине из неколико жупанија и делегација Амбасаде Србије у Хрватској.
У Груборима код Книна су, после акције "Олуја", убијени Марија, Милош, Јован, Јово и Милица Грубор, као и Ђуро Карановић.
Двојица оптужених припадника Антитерористичке јединице Лучко Фране Дрља и Божо Крајина су у јуну 2014. ослобођени на Жупанијском суду у Загребу.
Судија Здравко Мајеровић је у образложењу пресуде утврдио да је у Груборима почињен страшан злочин, који су починили припадници те антитерористичке јединице, али да није доказана одговорност Дрље и Крајине.
- Убијени су невини, стари људи испред својих кућа. За то нема никаквог оправдања, наводи се у образложењу.
Хрватско правосуђе је у последњих 30 година подигло три оптужнице за злочине почињене током и након "Олује", од којих су две завршене осуђујућим пресудама.
