ОВО ЈЕ ИСТИНИТА ПРИЧА: Због сигурности породице, њихова имена не откривамо, а све остало остаје у Бенковцу
Рат је увелико буктао на територији Српске крајине, а наш саговорник је имао 18 година и био у свом породичном дому са мајком и оцем који је био припадник територијалне одбране у свом селу бранећи дом.
- Непрегледна колона се сливала низ пут који је гранатиран од стране Хрвата. Дим и гареж сабласно су сужавале прегледност док се мимоилази камион који је погодила једна граната и који је горео заједно са возачем, женом и дететом - почиње причу наш саговорник.
Имао је 18 година кад је са породицом напустио дом у околини Бенковца и бежао током хрватске акције "Олуја".
- Те ноћи дошао је брат од тетке "фићом", припит, и питао нас зашто нисмо побегли. Нисмо претерано обраћали пажњу јер је био пијан, али нам је он саопштио да су његови већ напустили дом и кренули, а он дошао да види да ли је све у реду са нама.
Према његовим речима, припадници српске војске и територијалне одбране нису били свесни шта се дешава.
Велики број њих није ни знао да су им породице већ напустиле домове и кренуле. Његов отац, који је тада био кући, пошао је у село, да провери шта се дешава са осталима. Док га је породица са зебњом ишчекивала, стигла је вест да сви морају да се евакуишу 30 км од Бенковца, јер је отпочео хрватски напад из правца Биограда на мору.
Реченица Баје Малог Книнџе кида душу: Најоштрија порука Хрватима због које ће се замислити!
"Почела је РАФАЛНА ПАЉБА, у кабини су ми већ сви били МРТВИ. Нисам могла да оставим СИНА да га растргну звери!"
(УЗНЕМИРУЈУЋИ ФОТО) "Годинама сам ТРАЖИО БРАТА... Пронашао сам га и пренео, да га САХРАНИМ ОВДЕ, да му се ГРОБ ЗНА..."
"Бежите што пре, не чекајте, знате и сами да ће нас усташе све поклати"
- Мој брат је са фићом, упаљених фарова кренуо ка истуреном српском положају да обавести своје комшије које су биле ту како би бранили своје село, док се породице повлаче. Убеђивали смо га да то не ради, али није одустајао. Гледали смо како одлази, док су гранате падале око њега. Било је као на филму... нестварно и страшно - присећа се наш саговорник.
У првих пар минута прикупили су ситнице, убацили на трактор и кренули ка Бјелина. При проласку код Бенковца, приметили су да се и војска повлачи, да би 40км од Бенковца засула колону трактора гранатама. Гелери и камење су летели на све стране. Колона је постајала све дужа, све док нису стигли у место за које се мислило да је безбедно - Бјелина, Међутим, оно је већ било пусто!
Одатле су добили наређење да се повлаче ка Србу, људи су, по његовим речима, били уплашени и збуњени. И тако, недељу дана неизвесности док се није стигло у Бања Луку. Ту су сазнали да се цела Крајина исељава.
Седмодневно повлачење до Бања Луке обележио је константан страх од хрватских напада, као и недостатак хране и гладовање које их је пратило.
Највећа бојазан је била несташица горива, јер се дешавало да људи често остану без њега, те да су били приморани да напусте своја возила са оно мало ствари што су успели да понесу и у очају ишчекују трактор са слободним местом у који би ускочили како би сачували голи живот.
- Године 2001. сам по први пут отишао у своју родну кућу. Све је било опустошено, скинули су плочице, паркет, струјна инсталација и каблови почупани, остали су само разваљени зидови - каже нам наш саговорник, који осећа стрес и повратак трауме док говори о ужасним данима.
- Неколико година касније су се отац и мајка вратили на вековно огњиште, јер је кућа делимично обновљена од стране хрватске државе, барем што се тиче грубих радова. Прве године су за њих биле јако стресне. Живели су без икаквих примања, животна егзистенција им је била угрожена, док су их старе комшије прогањале, као и Хрвати из суседних села. То је био случај у свим местима где су се Срби вратили, али је отац решио да истраје - додао је наш саговорник.
Због сигурности свих људи, нарочито Срба повратника, намерно изостављамо име нашег саговорника, његове породице, као и места догађаја (познато редакцији).
Како сазнајемо, општина Бенковац је била мултиетнички насељена, са већински српским становништвом. Нека села су етнички била потпуно српска, док је у другим било тек по неколико хрватских кућа.
Газили су ТЕЛА МРТВИХ СРБА тенковима, а за крај су извели велику превару! Канадски мајор о ЈЕЗИВИМ ЗЛОЧИНИМА у Книну
Овај Хрват НЕ СЛАВИ "ОЛУЈУ": Ево због чега! (ФОТО)
Прича Баје Малог Книнџе о "Олуји" открива по чему се Срби разликују од Хрвата! (ВИДЕО)
Наш саговорник каже да су Далмација и Лика и пре рата биле изразито насељене хрватским националистима, док су делови Кордуна, Баније и Славоније били насељени мешовито и где су се људи слагали и нису давали толико на важности које су националности. За разлику од Далмације и Like где су Хрвати традиционално гајили мржњу ка србима, на подручју Кордуна, Баније и Славоније су људи имали слична имена и сличан изговор, те није било изражених националистичких тензија.
- У Далмацији не живе Хрвати, тамо живе усташе! - огорчено закључује наш саговорник.
Према његовим сазнањима, први повратници су били старији грађани почетком 1998. године, али су били физички и психички малтретирани, али и застрашивани у полицији, што је постала и нека врста модела понашања и праксе касније, како би се Срби деморалисали и да би се спречио њихов повратак својим кућама.
Оно што је данас симптоматично у некада већински или чисто српским селима у поређењу са суседним хрватским селима, јесте разлика од пар векова по питању уређености.
- Бенковац је кренуо да се развија крајем осамдесетих, постојао је градски водовод, а сада нема асфалта као ни градске воде и све изгледа уназађено. Уличне светиљке су постављене само испред кућа, док су хрватска села прописно осветљена и уређена. И то није случајно - примећује наш саговорник и додаје:
- Можете знати чија је српска кућа по томе што ћете светло видети само испред куће, док је улица у тоталном мраку.
На крају разговора, он се осврће на чињеницу да Хрвати прослављају погром 250.000 Срба као "победу", називајући их " четничким побуњеницима".
- Да ли се ико од тих Хрвата запита, зашто и против чега су се грађани српске националности тада бунили, и каква то нација може да прославља прогон 250.000 недужних људи, запитао се наш саговорник.
Нико ни до дана данашњег није дао одговор на ово питање. Зашто?
