Опака ЕПИДЕМИЈА дивља у Хрватској - има мртвих: За седам дана пријављено више од 6.000 оболелих! Једна ствар у вези са вирусом је необична

Да је реч о сезони најјачег интензитета у протеклих пет година у Хрватској, односно од 2020. године и почетка епидемије ковида 19, говоре статистички подаци Хрватског завода за јавно здравство. Те године грип је готово изостао, вероватно због епидемиолошких мера и ношења маски. И годину касније било је врло мало оболелих, и целој сезони неколико хиљада. Нешто јачи интензитет био је 2022./2023.године када је у недељи са највише оболелих било 4.100, док је прошле сезоне максималан број оболелих у једној недељи био око 3.500, готово што је дупло мање него прошле седмице.

- Истина је да је ове године број оболелих највећи у од 2020. године, и да је повећан интензитет. Али, исто тако би требало рећи да није реч о необичној или никад виђеној епидемији грипа. Имали смо година када је било и по седам или чак 10.000 оболелих недељно - каже прим. Горанка Петровић, специјалиста епидемиологије и здравствене екологије (ХЗЈЗ) и додаје да је кретање грипа још увек унутар очекиваног у поређењу са сезонама грипа пре пандемије COVID-19.

Иако је тешко давати прогнозе, претпоставља се да се Хрватска налази на врхунцу епидемије који, према досадашњим искуствима, потраје неколико недеља, након чега почиње да пада број оболелих.

Наравно, бројеви о којима говоре су само приказ пријављених случајева, односно грађана који су тестирани и који су посетили лекара. Стваран број оболелих се обично множи са три или четири, јер се велики број заражених лечи код куће, без одласка код доктора.

Међу пристиглим пријавама грипа стопа инциденције је уобичајено највећа код предшколаца, а најнижа код особа од 65 година и старијих.

- Уз сезону грипа уобичајено се повезује тзв. вишак смрти, односно повећани број умрлих у односу на број умрлих изван сезоне грипа. То је последица чињенице да је грип у одређеним ризичним скупинама као што су особе у доби од 65 година и старији, као и хронични болесници независно од годишта чешће праћена компликацијама и смртним исходом - кажу из ХЗЈЗ-а.

Напомињу да је тешко рећи колико стварно особа умре директно или, што је чешће, индиректно од грипа (као последица погоршања основне болести или компликације, попут упале плућа или сепсе). Током ове сезоне до сада је пријављено 20 смртних исхода због грипа и компликација које ова инфекција изазива.

Кад је реч о типизацији грипа у око 60 посто позитивних налаза детектован је вирус грипе А, а у остатку вирус грипе Б.

- Овај податак о чак 40 посто оболелих од грипа типа Б је занимљив и помало необичан, јер се до сада, углавном догађало да се тип Б појављује, односно повећава број крајем сезоне - каже прим. Петровић.

Кад је реч о симптомима, лекари говоре да су различити. Од тога да неки оболели имају високу температуру, преко 40, која се тешко спушта и траје по седам до десет дана, па до релативно лагих симптома за грип. Неки пак пријављују тек блаже симптоме, температуру до 38. Али, већина говори како их боли цело тело и осећају велики умор.

Србија Данас/Јутарњи.хр