Ово је његово прво убиство: Након 17 убода и разбијене лобање 1994. поново убио - Због језиве прошлости и његовог пуштања на слободу комшије живеле у страху

Тог кобног петка, 27. маја 1994. године, Маријана је завршила смену. Радила је као праља у сплитском КБЦ-у. Скинула је болничку униформу и одјавила се. Живела је у Пргомету, изнад Каштела с баком и зато је журила на аутобус. Преко недеље је спавала код дечка, у Сплиту, али је за викенд обично одлазила кући, пише Express.

Код баке је живела од 16. године након што су јој се родитељи развели. Често је ишла код комшинице Љубе Алексић на кафу, она је знала све њене тајне...

Љуба има два сина, старији се зове Кристијан и 18 му је година. Врло је повучен, кад Маријана дође обично се држи по страни. Чудан младић. Воли да резбари дрво, мајка каже да јој син плете гоблене. Има вишак килограма, па га мајка свако вече тера да трчи. Те вечери на путу из Сплита, Маријана је у бусу са сестром Дуњом која ће изаћи станицу касније. Маријана силази с браћом Вераја, Тонијем и Ивицом, на главној станици у Пргомету, око километар и по од куће. Раздвајају се, они иду својој кући. Мало иза 21 сат она се креће пешке, али путем стаје један мештанин и она улази у његов ауто, зауставиће се на путељку пред кућом, сад су већ у њиховом засеоку Џолићи и Маријана ће изаћи ван. До куће је још можда 50-ак метара, али девојка никад неће стићи кући...

На неосветљеном путу, у малом месту с неколико десетина кућа, убица јој прилази с леђа. Севнуће оштрица ножа. Један, два, три... Четири пута психопата убада девојку с леђа, али ни то му није доста. Укупно 17 убода нађено је на њенеом телу током обдукције - у прса, грудни кош. За крај, с још четири ударца гвозденом шипком од арматуре разбиће јој лобању. До краја је унаказити. То је било 1994. и мало ко је тад имао мобилни. Маријане нема кући ни у 22 ни у 23 сата. Али бака не брине, мисли да је остала да спава код дечка. Њена сестра отишла је с друштвом и ни не зна да Маријана није код баке. Следећег јутра, мештанин који трактором вози јагањце на сточни сајам, пролазећи кроз Џолиће, види нешто чудно. Застаје и он је тај који први открива тело Маријан Сучевић...

Због тога ће бити међу првим осумњиченим и мораће на полиграф, али сточар пролази. Он није починилац убиства.

Отпочетка истрага иде у сасвим погрешном смеру. Према КБЦ-у Сплит. Сумњају да је починилац неко из њене радне средине и да су оружје можда биле медицинске маказе јер улазне ране су чудног облика. Тек ће касније, ангажманом светски познатог форензичара Хенрија С. Лија, који је радио на случају О. Џ. Симпсона, утврдити да оружје никако нису могле бити маказе. Напросто, кад је доказни материјал стигао до њега, утврдио је да метал на одећи и на медицинским маказама уопште није истог састава. То није оружје које траже. Губили су време на сасвим погрешне хипотезе месецима. Убица није нико из КБЦ-а Сплит. Идућих седам година убица ће провести на слободи. Никако га не могу открити. Практично, цело село било је на полиграфу и сви су прошли, укључујући и породицу Алексић. Случај је "мртав".

"Само сам чекао када ћете доћи"

Седам година касније, у полицијској станици у Каштелима звони телефон. Непознати мушки глас каже да зна ко је убио Маријану Сучевић. Да тип који иде с њим у теретану у Дрнишу пред свима то говори, да га је чуо како то говори још осам сведока, које наводи именом и презименом. Полиција долази у Пргомет на врата фамилије Алексић.

Кристијан је код куће, питају га зна ли ишта о случају Маријане Сучевић.

-Да, знам све. Само сам чекао кад ћете доћи, одговара. Било је то 2001. године, седам година након Маријаниног убиства. Инспекторима и истражном судији Петру Ојданићу све признаје - испричаће како је кухињски нож за хлеб посебно "појачао", односно учврстио му дршку и нашиљио оштрицу. На рукама је те вечери имао кожне рукавице. Детаљно је испричао како је Маријану убио под утицајем америчких филмова којима је био залуђен. Да је на димњаку породичне куће записао датум кад је убиство починио и истражитељи су то заиста у димњаку пронашли.

С Маријаном је, каже, ретко разговарао, кад би она дошла код њих углавном је гледао у под. Рекао је да је био превише стидљив. Алексић је рекао да је убио јер је хтео да види може ли он то, био је залуђен сатонистичким ритуалима и литературом. Код куће је имао књиге на ту тематику. На вратима ормара написао је 666. Цртао је пентаграме. На папиру с психијатријског налаза, јер с 19 година је због психичких сметњи морао код психијатра у Сплит, прецртао је број дијагнозе и иза Ф- дописао "666". Уместо тачке нацртао је пентаграм. Рекао је да је мајка сумњала у њега.

На суђењу идуће године, међутим, нагло је променио причу. Понашао се одвратно. Подригивао. Кад је дошао ред на њега да се изјасни о кривици, рекао је да уопште не разуме шта га питају, о чему се ради.

-Маријана ми је рекла да се боји само Бога и једне особе, чије име или надимак почињу на К, али не могу се тачно сјетити, сведочила је сестра жртве Дуња Сучевић на суђењу Кристијану Алексићу.

-Након неког времена почеле су претње. Оцу би на мобилни неко говорио да оно што се догодило једној ћерки, може да се догоди и другој. Позиви су били свакодневни, некад и по двапут на дан. Осим викендом, причала је Дуња.

-Лажеш! На истој станици где кажеш да је изашла Маријана изашао је те вечери и мој брат, говорио је Кристијан, очито покушавајући да пребаци кривицу на брата с којим годинама није у добрим односима.

Међутим, судија Споменка Тонковић му није поверовала макар ДНА налаз испод ноктију Маријане Сучевић нити капљице крви нађене на њеној одећи, како је писао Вечерњи лист у извештају са суђења, нису припадале Кристијану Алексићу. Крв је припадала женској особи. Оружје никад није пронађено - Кристијан је приликом признања у полицијској станици у Каштелима био рекао да га је сломио на три дела и бацио. На суђењу - друга прича.

-Нисам то урадио. Лежим 15 месеци у затвору ни за шта. Не желим више да одговарам на питања јер сам досад говорио свакакве глупости. Неће ми нико платити што невин лежим у затвору 15 месеци, сведочио је Алексић.

Осуђен је ипак на 12 година затвора, врховни суд касније ће повећати казну на 14 година. Кад је све завршило, одмах након што је судија прочитала да је добио 12 година, питао је правосудног полицајца колико је сати, било је нешто пре поднева.

"Одлично", рекао је убица. "Стижемо таман на ручак!"

Исте године кад је Кристијан откривен, његов две године млађи брат Горан је ухапшен. Родитељи су га пријавили да им је претио смрћу и напао их у њиховој породи;ној кући у Пргомету. Није сасвим јасан разлог зашто је то учинио, али Горан Алексић прво је назвао родитеље Николу и Љубу из Дрниша рекавши им да долази и да ће их сад убити. Пола сата касније заиста се појавио у Пргомету. Столицом је насрнуо на родитеље. Међутим, готово у истом тренутку дошли су полицајци из Каштела које су родитељи одмах били назвали.

-Покушали су да га смире, али он је извадио нож скривен у чарапи и замахнуо према мајци, која је побегла у кућу. Закључала је врата па је Алексић више пута ударио по њима, разрезавши руку на разбијено стакло. Потом је опет скочио на оца, али смирио се кад су полицајци рекли да ће применити силу, писао је Вечерни лист 19. августа 2001. године.

Убио недужног Луку док му је достављао храну

Сада, 25 година након што је ухапшен за убиство 22-годишње Маријане Сучевић, и годинама након што је одслужио затворску казну, Кристијан Алексић (50) се опет терети за убиство. Наиме, сумња се да је у суботу увече хицима из ватреног оружја које је сам направио убио 19-годишњег достављача пице у Дрнишу. Побегао је с оружјем и руксаком и скривао се све до понедељка ујутру кад су га око 3.30 сати откриле специјалне јединице полиције.

-Чим смо чули пуцањ, супруг и ја смо одмах излетели напоље. Прискочили смо у помоћ, нашли смо дечка рањеног на тераси, испричала је за 24сата шокирана жена која познаје Кристијана Алексића (50) и убијеног.

Све се одиграло у суботу око 23.05 сати у Дрнишу. На улици је остао ауто пицерије отворених врата. Како су се бојали достављати пицу Алексићу, који је терорисао цео комшилук у Дрнишу, на доставу су према свему судећи кренула двојица. Млађи, 19-годишњак убијен је, а други достављач је побегао и успео је да назове полицију.

-Чула сам дисање на тераси и рекла супругу да је сигурно неког упуцао. Рекла сам му да иде да провери јер је ипак он био у рату и искуснији је у таквим ситуацијама. Одмах смо звали Хитну помоћ и полицију. Нажалост дечко није преживео. То је дете било прави анђео, пре месец дана напунио је 19 година. Стварно ми није јасно да дете од 19 година упуцаш и побегнеш, рекла је саговорница 24сата.

И она сматра да су све службе заказале и да је ово није један показатељ да систем не функционише.

По изласку из затвора у којему је издржавао казну због убиства није радио, а он и његова, данас покојна, мајка живели су од пензије, коју је она примала и накнаде коју је Кристијан Алексић наводно добијао као њен неговатељ.

Друга саговорница за 24сата присећа се како је пре три године у стану затворио медицинску сестру која је дошла да прегледа његову мајку.

-Закључао ју је и није хтео да је пустити ван, жена је од њега добила ПТСП!, рекла је жена.

Неколико саговорника 24сата каже како је бити дрзак према женама, док се мушкараца бојао. Остаје питање како је човек који је раније већ убио, с пет правоснажних пресуда од којих је најмање једна из 2023. за неовлашћено поседовање оружја, уопште био на слободи?!