Аларм због историјске суше: Дунав никада није био овако низак, последице би могле да буду огромне

Хрватска се суочава са једном од најтежих хидролошких суша у модерној историји. Водостаји највећих река пали су на рекордно низак ниво, а стручњаци упозоравају да би, уколико ускоро не стигну обилније падавине, последице по водоснабдевање, природу и енергетику могле да буду још озбиљније.

Дунав и Драва на историјском минимуму

Ситуација је посебно алармантна на Дунаву код Батине, где је водостај достигао минус 142 центиметра, што је најнижа вредност од почетка мерења 1909. године.

Ни Драва није у бољем положају. Водостај ове реке пао је на минус 192 центиметра, чиме је такође оборен историјски рекорд.

Генерални директор Хрватских вода Зоран Ђуроковић упозорио је да екстремно низак ниво река прати и неуобичајено висока температура воде.

- То су екстремно ниски водостаји, а температура воде је знатно виша него што је уобичајено, што додатно угрожава биљни и животињски свет уз реке - рекао је Ђуроковић за ХРТ.

Највећи проблеми на приморју и острвима

Дуготрајна суша посебно погађа хрватско приморје и острва, где су дотоци воде из изворишта значајно ослабили.

Због тога су поједини водоводи већ позвали грађане да рационално троше воду како би се очувале расположиве залихе.

За сада нема званичних рестрикција у снабдевању, али се на појединим подручјима бележи пад притиска у водоводној мрежи.

Лика остала без природног резервоара воде

Додатни проблем забележен је у Лици, где током претходне зиме готово да није било снежног покривача.

Према речима Ђуроковића, управо је снег представљао најважнији природни резервоар који је током пролећа обезбеђивао воду за личке реке и изворишта.

Континентални део Хрватске засад стабилан

За разлику од приобаља, континентални део Хрватске тренутно нема проблема са снабдевањем водом.

Подземне воде и велики речни системи и даље обезбеђују стабилне количине воде, док надлежне службе појачано прате стање на мањим рекама и потоцима.

Упозоравају да због веома малог протока чак и најмање загађење може изазвати озбиљне еколошке последице, због чега су апеловали на комунална предузећа и индустрију да строго поштују процедуре пречишћавања отпадних вода.

Суша погађа и производњу струје

Последице хидролошке суше већ се осећају и у енергетском сектору.

Због смањеног дотока воде опала је производња електричне енергије у хидроелектранама на Драви, па Хрватске воде заједно са ХЕП-ом одређују количину воде која може да се користи за производњу струје, уз очување биолошког минимума у реци.

С друге стране, акумулација Бутонига, која представља кључни резервоар питке воде за Истру, тренутно располаже довољним количинама воде, па се за сада не очекују озбиљније рестрикције.

Зашто је дошло до историјске суше?

Према анализи Државног хидрометеоролошког завода (ДХМЗ), Хрватска се не суочава са уобичајеном летњом сушом, већ са дуготрајном хидролошком сушом која је последица вишемесечног мањка падавина.

Стручњаци наводе да је проблем почео још током 2025. године, када је већи део Европе имао знатно мање падавина од просека.

Током 2026. године ситуацију су додатно погоршале екстремно високе температуре које убрзавају испаравање воде из земљишта, река и језера, због чега водостаји настављају да падају, а ризик од нових проблема расте из дана у дан.