Пет година од смрти митрополита Амфилохија: Његова борба и поруке и даље одјекују међу Србима у Црној Гори
На данашњи дан пре пет година умро је архиепископ цетињски, митрополит црногорско-приморски и егзарх Светога трона пећког Амфилохије.
Сахрањен је 1. новембра у крипти Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици. По његовој жељи у гробницу је насута земља из родне Мораче, а ковчег посут земљом са Косова и Метохије – Газиместана и Призрена - и из Јасеновца.
Митропоит је преминуо у Киничком центру Црне Горе и од тог тренутка па до сахране, 2. новембра, њега су испратиле десетине хиљада верних, опраштајући се у молитвеном ходу од свог духовног оца, који је тридесет година био на трону Светог Петра Цетињског.
Свог Ђеда, како су га називали, на пут у живот вечни верни народ је испратио са великим поштовањем у тродневној литији око његовог одра, а ковчег са земним остацима дуж целог пута од Цетиња до Подгорице је дочекивао на кољенима, онако како је само у новије време, 1996. године, дочекао мошти Светог Василија Острошког током његовог похода Херцеговини и Никшићу.
Својом беседом на дан увођења у Трон цетињских митрополита, 30. децембра 1990. године у Цетињском манастиру, митрополит Амфилохије је предочио све оно што ће наредних тридесет година бити његова мисија, а он достојан свога звања и призвања.
- Ево, и у ове наше дане, у ово време када је по песнику, а моме претходнику, луди ветар хтио поново да угаси – свету лампу, Цетињска митрополија је наставила да буде, иако можда у најтежим условима у својој историји, чуварка и носилац те непролазне светлости и светиње… Оно што је потребно сваком народу и свакој земљи, то је да – вечна светлост засија, да се љубав зацари, да истина Божја обасја људске умове и људска срца, да братске ране зацеле праштањем и узајамним мирењем - река је тада Амфилохије и истакао:
- Нарочито је то потребно мојој браћи Црногорцима, јер нигде се није толико зла испртило… Много је и притајене мржње, из тог и таквог братоубиства рођене и проливене братске крви – ране наопаке, бремените новим омразама, деобама и непочинствима - саопштено је из Митрополије-црногорско приморске.
Као и у својој првој беседи са трона цетињских митрополита, 30. децембра 1990. године, тако и у своме последњем јавном обраћању 9. октобра 2020. године из Клиничког центра, Митрополит је позвао на љубав, братољубље и богољубље и подсетио на скрнављење ловћенске светиње, као и на проклетство које је оставио Свети Петар Други Ловћенски Тајновидац: Проклети били ако ме не сахраните у овој цркви коју сам ја овде саградио".
Поручио је да је митрополит црногорско-приморски, носећи свој крст, дужан да скине то проклетство са Црне Горе, да се, како је навео, "исцијелимо од тог духа окупаторског који је завладао од времена окупације Аустроугарске, да би се зацарио Дух Божији, Дух слободе, Дух Христовог васкрсења…"
- То је оно чега је сведочанство било и треба да остане Црква Светог Петра на Ловћену. Прослављајући Бога живога, прослављајући Црну Гору и овај народ овде који се вратио Богу и Цркви Божијој после осамдесетогодишњега лутања њивама глади и безбожнштва, њивама братоубилаштва и богоубилаштва, време је да се поново вратимо Богу и кроз Бога да се вратимо једни другима, а враћајући се Богу и једни другима, враћамо се, ако Бог да, и оним светињама које су уградили преци наши у нас и у наше историјско биће - навео је митрополит Амфилохије и додао: "У то име благослов Божији свима, на многаја и многаја благаја лета!