Поднета кривична пријава против Мила Ђукановића
Компанија "Монтенегро Бонус", преко овлашћеног Адвокатског друштва Иуститиа и адвоката др Владана Бојића, поднела је кривичну пријаву против Олега Дерипаске, Мила Ђукановића, Игора Лукшића, Александра Кашћелана, Владимира Каварића и Срђана Ковачевића због сумње у злоупотребу службеног положаја и организовано криминално деловање у случају снабдевања електричном енергијом Комбината алуминијума Подгорица (КАП).
У пријави се наводи да је сумњивом финансијском шемом из 2012. године државни буџет оштећен за десетине милиона евра ради стицања противправне користи приватним структурама, пише RTCG.me.
У кривичној пријави, у коју је портал РТЦГ имао увид, наводи се да је фирма "Монтенегро Бонус" била принуђена да преузме улогу посредника и плаћа струју коју је КАП трошио, а никада није надокнадио, чиме је свесно угрожена државна имовина. Пријава обухвата оптужбе за злоупотребу службеног положаја и организовано криминално деловање ради стицања противправне користи приватним структурама.
Кривичном пријавом су обухваћени Олег Дерипаска, држављанин Руске Федерације, који је кроз власничку и управљачку структуру фактички и правно контролисао Комбинат алуминијума Подгорица (КАП) у релевантном периоду. Затим, Мило Ђукановић, председник Владе Црне Горе од 4. децембра 2012. године, под чијим је руководством Влада вршила оснивачка и управљачка овлашћења над "Монтенегро Бонусом" и регулисала односе између КАП-а, "Монтенегро Бонуса" и ЕПЦГ-а.
Игор Лукшић био је председник Владе Црне Горе током 2012. године, када је успостављен механизам снабдевања КАП-а преко "Монтенегро Бонуса". Пријавом је обухваћен и Владимир Каварић, тадашњи министар економије у Влади Црне Горе, као и Александар Кашћелан, тадашњи извршни директор компаније "Монтенегро Бонус" д.о.о. Цетиње, који је као законски заступник непосредно учествовао у прихватању и спровођењу уговорног модела и преузимању вишемилионских обавеза.
Међу пријављенима је и Срђан Ковачевић, тадашњи председник Одбора директора "Електропривреде Црне Горе" (ЕПЦГ) АД Никшић.
Поред њих, пријава обухвата и друга, за сада NN лица - високе јавне функционере, службена и одговорна лица у Влади Црне Горе, надлежним министарствима, "Монтенегро Бонусу", ЕПЦГ-у, КАП-у, ЦГЕС-у, регулаторној агенцији за енергетику и другим органима и предузећима, чији ће се идентитет и појединачне радње утврдити током извиђаја.
У кривичној пријави објашњено је да је у другој половини 2012. године Комбинат алуминијума Подгорица (КАП), под контролом Олега Дерипаске, имао дуг према Електропривреди Црне Горе (ЕПЦГ) већи од 40,7 милиона евра, због чега је ЕПЦГ најавила потпуну обуставу испоруке струје од 1. октобра 2012. године.
Како би се избегло гашење производних ћелија КАП-а, а на терет државне имовине, пријављени државни функционери и одговорна лица у предузећима су, како се наводи у пријави, убрзано "уметнули" стопроцентно државно предузеће "Монтенегро Бонус" као формалног посредника.
Механизам је функционисао тако што је "Монтенегро Бонус" куповао електричну енергију од ЕПЦГ-а, задуживао се за њу, а потом је непосредно испоручивао КАП-у, који ту струју никада није платио. Тиме је, како се наводи, "Монтенегро Бонус" грубо инструментализован и искоришћен као бесплатно и ненаплативо средство плаћања за одржавање приватне производње КАП-а.
Подносиоци пријаве захтевају истрагу и финансијско вештачење како би се утврдила прецизна штета и одговорност свих учесника у овом, како су казали, штетном аранжману.
Докази које је Адвокатско друштво предало, како је наведено, указују на то да су државне институције и предузећа инструментализовани како би се покрили дугови приватног инвеститора на рачун јавног интереса.
Улога Ђукановића
Тадашњи премијер Мило Ђукановић се у кривичној пријави терети да је, као саизвршилац или кроз неки од облика саучесништва, починио квалификовани облик кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 416. став 3. Кривичног законика Црне Горе.
Терети се да је, у својству председника Владе Црне Горе, коју је водио од 4. децембра 2012. године, под његовим руководством Влада вршила оснивачка и управљачка овлашћења над стопроцентно државним предузећем "Монтенегро Бонус" и активно учествовала у штетном регулисању односа на релацији КАП – "Монтенегро Бонус" – ЕПЦГ.
Оптужује се да је са осталим пријављеним функционерима свесно и са умишљајем учествовао у одржавању и продужавању механизма у којем је "Монтенегро Бонус" служио као формални посредник за снабдевање КАП-а струјом.
Како се наводи у пријави, овај аранжман је спровођен и продужаван иако је Ђукановићу и Влади било у потпуности познато да је КАП несолвентан, да је његов дуг према ЕПЦГ-у пре увођења овог модела већ премашивао 40,7 милиона евра и да КАП неће нити може плаћати електричну енергију коју му "Монтенегро Бонус" испоручује.
Терети се да је искористио свој положај и овлашћења како би омогућио да се државна имовина и ресурси "Монтенегро Бонуса" злоупотребе као "бесплатно средство плаћања" за одржавање производње у приватно контролисаном КАП-у, под контролом Олега Дерипаске.
Тиме је Дерипаскиним структурама обезбеђена противправна имовинска корист, односно наставак рада и бесплатна струја, док је "Монтенегро Бонусу" нанета директна вишемилионска штета – преко 10 милиона евра у спорном тромесечју, односно око 25 милиона евра у данашњој куповној моћи.
Указује се на сумњу да је преко закључака Владе, попут оних из новембра 2012. и каснијих периода, свесно координисано и омогућено преливање приватног дуга на државни буџет и имовину "Монтенегро Бонуса", без реалне наплативости инструмената обезбеђења.
Образложење апострофира неуобичајену и сумњиву брзину којом је "Монтенегро Бонус", који се до тада уопште није бавио трговином електричном енергијом на тржишту, уведен у овај посао.
Цео процес се одиграо у свега неколико дана крајем септембра 2012. године – од 24. септембра до 1. октобра, када почиње испорука струје КАП-у.
"Овај временски склоп од свега неколико дана доказује да административне и регулаторне радње нису биле део редовног и пажљивог пословног процеса, већ унапред припремљен део плана како би се створио формални параван за преливање дуга на државно предузеће", наводи се у пријави.
Кључни елемент кривичне одговорности лежи у томе што су сви актери, како се сумња, поступали са директним умишљајем и потпуном свешћу о неизбежности наступања штете.