ПОЗДРАВ СА КУПРЕШКЕ ВИСОРАВНИ: Ево зашто је називају босанским Сибиром (ФОТО)
Пре шест година снег је пао на Петровдан, 12. јула
Купрешка висораван се налази у западом делу БиХ, између Херцеговине и Босанске крајине. Средину висоравни чине три велика поља на надморској висини од 1.1150 метара: Купрешко површине 90 и Вуковско и Равањско чија је површина по 20 километара. Највеће насељено место је градић Купрес.
Прочитајте и:
Купрешка висораван је са свих страна окружена планинама. То су, од севера, Мосор (1371 м) и Стражбеница (Вучковац 1504); на истоку Велика Плазеница (Демировац 1766), Мала Плазеница (1556), па превој Купрешка врата (1384) и планине Стожер (Врана 1758), Лупоглава (1448) и Сивер (1562); на југоистоку Радуша (Идовац 1956), Равашница, Љубуша (1797) и Пакине (1503); на југу Јаворни Врх (1468), Козја Глава (1482) и Малован (1828); на западу Јарам (1662), Курљај (1593) и Осјеченица (1798); на западу и северозападу Хрбљина (1543); на северозападу Мали Виторог (1748) и Велики Виторог (1906).
Због надморске висине, висораван је чувена по хладним зимама и високим снеговима, па је називају босанским Сибиром. Купрешаци кажу да у њиховом крају зима траје онолико колико је у календару месеци у чијем називу постоји слово р, међутим нема месеца у којима се купрешки врхови нису забелели од снега. Пре шест година снег је пао на Петровдан, 12. јула.
По доступним писаним траговима, од Краљевске повеље босанског краља Стефана Томашевића из 1461. и првих турских дефтера до последњих пописа становништва, Срби су увек чинили апсолутну већину становништва на Купрешкој висоравни. Чак и након масовног „турчења“ и преласка на римокатоличку веру становништва БиХ, од краја 15. до средине 19. века.
По попису становништва 1991. Купрешка општина је имала 9.618 становника, од чега су Срби чинили 52, Хрвати 40, а муслимани осам одсто.
Дејтонским споразумом висораван је подељена на две општине и обе носе исто име Купрес. Србима је припао мањи северозападни део, према Шипову. У хрватском Купресу живи мање од 2.000, од чега су дест одсто Срби, а у српском око 300 становника српске националности.
