Преминуо Ђорђе Борозан

Борозан је рођен 20. априла 1947. године на Бокову (Цетиње). Осмогодишњу школу и гимназију завршио је на Цетињу, Филозофски факултет у Београду – Група за општу и националну историју. Дипломирао је 1971. године. Магистрирао је на теми Црна Гора и Дубровник у време Шћепана Малог, а докторирао на Филозофском факултету у Београду на теми Велика Албанија – порекло – идеје – пракса. У Београду је радио у Савезном секретаријату за иностране послове (Дипломатски архив); у Институту за новинарство, као научни сарадник и одговорни уредник часописа Новинарство; у Комунисту – редакција за иностранство, као уредник часописа Questions actuelles ду социалисме; у Институту за савремену историју, као виши научни сарадник и главни и одговорни уредник часописа Историја 20. века.

Од 2001. до 2008. године, на Филозофском факултету у Никшићу, био је ванредни и редовни професор на Катедри за историју јужнословенских народа од XVI века до 1918.

Од 2002. до 2007. године био је директор Историјског института Црне Горе. У то време, као научни саветник, главни и одговорни уредник часописа Историјски записи и издања Института, био је председник Научног већа Института; руководилац пројеката: Историја Црне Горе од 1878. године до савремености; Црна Гора и Албанци у XIX и XX веку. Био је члан Сената Универзитета Црне Горе; председник Комисије за историју Савета Министарства просвете и науке Црне Горе; уредник издања Универзитета Црне Горе за друштвене науке; председник Савета Центра за историју Југоисточне Европе – Београд и Цолд War Студиес Центре ЛСЕ – Лондон; члан савета и редакције за приређивање грађе за књиге: Југословенско-совјетски односи 1945–1956 и Црна Гора у дипломатским списима руског Министарства иностраних дела. Био је професор на постдипломским студијама на Филозофском факултету у Никшићу на предмету Источно питање и на Правном факултету у Подгорици на предмету Дипломатија Црне Горе. Од 2007. године био је редовни професор на Универзитету Доња Горица.

У Црногорској академији наука и уметности био је: председник Одбора за историју (2007–2018) и секретар Одељења хуманистичких наука ЦАНУ (од јула 2012. до јула 2016). Потпредседник Црногорске академије наука и уметности био је од 1. августа 2016. године; члан Савета Лексикографског центра и Института за језик и књижевност „Петар II Петровић Његош“ у ЦАНУ; главни и одговорни уредник Лексикона дипломатије Црне Горе и аутор лексикографских чланака тог лексикона; члан редакције Лексикона етнологије Црне Горе; члан редакције Лексикона црногорских династија и аутор лексикографских чланака тог лексикона.

За члана Европске академије наука и уметности (ЕАСА) изабран је 2018. године.

Предмети његовог научног интересовања били су: политичка и дипломатска историја Црне Горе; историја Европе у XIX и XX веку; југословенско-албански и црногорско-албански односи од краја XV до деведесетих година XX века; историја и историографија; едукативна функција историје у наставним програмима; питања историјског, етничког и духовног идентитета и проблеми савремене историје.

На научним скуповима у земљи и иностранству подносио је саопштења која су публикована у часописима, зборницима и књигама. Објавио је преко 200 чланака, студија, расправа, осврта и прилога у више од 30 посебних издања у Црној Гори, Југославији и иностранству.

Најважније објављене књиге: Велика Албанија – порекло – идеје – пракса (1995); 125 година Друге београдске гимназије (1995); Југословенска држава и Албанци, том И (коауторство) (1998); Југословенска држава и Албанци, том II (коауторство) (1999); Косово и Метохија у великоалбанским плановима 1878–2000 (2001); Косово и Метохија – живот живих (коауторство) (2005); Уџбеник за трећи разред гимназије (коауторство) (2003. и 2008); Историјски атлас (коауторство) (2009); Југословенско-совјетски односи 1945–1956 (коауторство) (2010); Црногорске династије. Војислављевићи – Балшићи – Црнојевићи (2014).

За ванредног члана Црногорске академије наука и уметности изабран је 15. децембра 2006, а за редовног 29. новембра 2011. године.

Србија Данас/Телеграф