Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

Преминуо син Фрање Туђмана од последица корона вируса

31.01.2021. 23:21
Пише:
Србија Данас
T?udjamn
Т?уђамн

Од последица короне у Загребу је умро др. Мирослав Туђман, најстарији син Фрање Туђмана.

Стање му се у недељу погоршало, пребаћен је у Инфективну клинику, али лекари нису више могли ништа да ураде.

СРБИЈА НАСТАВЉА ДА ПОМАЖЕ ХРВАТСКОЈ: Наш конзулат у Вуковару донирао контејнере угроженима

СРБИЈА НАСТАВЉА ДА ПОМАЖЕ ХРВАТСКОЈ: Наш конзулат у Вуковару донирао контејнере угроженима

ДИПЛОМАТСКИ СКАНДАЛ НА ХРВАТСКОЈ ГРАНИЦИ: Полиција није дозволила улаз у земљу званичницима ЕУ (ВИДЕО)

ДИПЛОМАТСКИ СКАНДАЛ НА ХРВАТСКОЈ ГРАНИЦИ: Полиција није дозволила улаз у земљу званичницима ЕУ (ВИДЕО)

СТРАВИЧАН СНИМАК ИЗ ХРВАТСКЕ: Пијани возач пролетео кроз бензинску пумпу - купац спашен у последњем тренутку (ВИДЕО)

СТРАВИЧАН СНИМАК ИЗ ХРВАТСКЕ: Пијани возач пролетео кроз бензинску пумпу - купац спашен у последњем тренутку (ВИДЕО)

Мирослав Туђман био је посланик у Хрватском сабору и један од најистакнутијих чланова ХЏ-а. У време док му је отац био хрватски председник водио је обавештајну службу, а био је и професор на Филозофском факултету.

Родио се на Дан младости, 25. маја 1946. у Београду, где је у то време Фрањо Туђман службовао у Генералштабу Југословенске армије. Добио је име по Мирославу Крлежи, а у Београду је живео до 1961., када се продица Туђман, преселила у Загреб.

Дипломирао је филозофију и социологију на Филозофском факултету Универзитета у Загребу 1970. Од 1972. радио је у Рефералном центру у Загребу, после 1977. у Заводу за културу Хрватске, а од 1988. на Филозофском факултету у Загребу. Докторску дисертацију обранио је 1985., четири године касније, још увек у вријеме социјализма, постао је оснивач и први водитељ Завода за информацијске студије (1989–90), да би 1998. био промовисан у ранг редовног професора. Научно и стручно бавио се теоријом и епистемологијом информацијске науке те проблемима државне сигурности, и аутор је око 200 научних и стручних чланака и десетак књига.

Последњих година СФРЈ учествовао је у оснивању Социјалдемократске странке Хрватске, на челу с Антуном Вујићем, модерне левичарске опције индустријског друштва, која је представљала опозицију ХДЗ-у, који је водио Фрањо Туђман. Онда се догодио рат, и странка Туђмана млађег се расколила. Део се прикључио СДП-у Ивице Рачана, док је Мирослав Туђман ушао у ХЏ, одигравши важну улогу у демонтажи Херцег-Босне.

Постао је заменик директора Уреда за националну сигурност (УНС) и утемељитељ и директор Хрватске обавештајне службе (ХИС) у два наврата, 1993.-1998. године и 1999.-2000. године. 

Основао је своју странку ХИП (Хрватски истински препород) и 2003. на парламентарним изборима добио само 1,7 посто гласова.

Онда је 2009. био кандидат на председничким изборима, али презиме Туђман привукло је тек 4,1 посто бирача. Тада је поновно донио прагматичну одлуку и вратио се у ХДЗ.