Прети ли Македонији украјински сценарио?!
Ситуација у Македонији је до јуче била на граници грађанског рата, а оно што се догађа тамо све више подсећа на оно што се догађало у Украјини
Колико су упоредиве кризе у Украјини и Македонији, и да ли су те две државе одрживе као независни ентитети.
МАКЕДОНИЈИ СЕ ЦРНО ПИШЕ! Ахмети пренео поруку америчког изасланика Јиа: Избор Џаферија је РЕАЛНОСТ?!
Можда је тачно да, као што је рекао Толстој, срећне породице личе једна на другу, док је свака несрећна на свој начин, али када говоримо о државама веома лако уочавамо сличности које постоје када у њима дође до криза.
Тако је и са кризом у Македонији. Не можемо да се отмемо утиску да македонска криза подсећа на украјинску, као и да те две земље подсећају једна на другу. И једна и друга настале су у распаду већих државних творевина (SSSR-a и Југославије), и једна и друга први пут у историји оствариле су независност крајем 20. века.
Према речима историчара Александра Раковића, Македонија и Украјина се могу делимично упоредити. Међу њима постоје и фундаменталне разлике, каже он.
-Прва разлика је величина тих држава. Украјина је једна од највећих држава у Европи, Македонија је једна од мањих, и по територијалној распрострањености, и по броју становника- каже он и додаје да у Украјини постоји најмање четири идентитета становника.
Западна Украјина настањена је унијатима који се сматрају ближим Пољацима него Русима; централни део Украјине настањен је већинским становништвом које себе сматра сродним Русима, али нису спремни да жртвују свој украјински идентитет, док у Донбасу и областима око Харкова и Одесе већинско становништво чине они који себе виде као део руског света. На крају, четврта целина сада је део Русије — Крим, чије се већинско становништво сматра Русима, описује Раковић.
-Видимо, дакле широк спектар идентитета који иде од екстремно украјинског и антируског до руског. С тим у вези, прилике у Украјини су веома специфичне и у етничком смислу, најспецифичније су у том делу Европе- каже Раковић.
У Македонији постоји два идентитета — македонски и албански.
-Код самих Македонаца, чини се да је однос окренутости ка суседним народима, окренут извесно ка Србима. Живот у Југославији учинио је своје, и иако Македонци деле сличан језик са Бугарима, културолошки су се дефинисали као део ширег југословенског идентитета и виде себе најближим Србима- каже Раковић.
Албанци у Македонији пак себе сматрају делом широм албанске целине и раде, заједно са Албанцима са Косова и из Албаније, на стварању „Велике Албаније“.
-Док се Македонци боре за очување целовитости своје државе и не доводе у питање идентитет македонских Албанаца, они који се у Украјини боре за Украјину каква данас јесте, потпуно доводе у питање идентитет Руса у Украјини. То су, опет, неке разлике које су изричите на примеру Македоније и Украјине- каже Раковић.
Још једна сличност намеће се посматрачима — и Украјина и Македонија запале су у кризу која прети њиховим распадом. И Украјина и Македонија биле су стабилне док су биле делови већих целина (SSSR-a и Југославије). Са распламсавањем криза, постављено је и питање њихове одрживости као независних државних ентитета.
-Када је реч о Украјини, види се — не може да опстане као један ентитет. Она је већ сада расцепкана: Крим је присаједињен Русији, иако Запад то не прихвата; Донбас се налази под контролом руског дела украјинског народа. А питање је шта ће бити са западном и централном Украјином, зато што ни ти ентитети нису исти. На западу се говори украјинским језиком, у централном делу говори се углавном руским. Већ се сада види да је то дубоко подељено друштво- објашњава Раковић.
Када је реч о Македонији, Раковић мисли да има наде да она остане целовита држава, али да ће за опстанак Македоније бити потребна нека врста, како каже, лабаве интеграције са Србијом.
-Не да она буде део неке нове Југославије, пре свега, Београд нема намере ништа да намеће Скопљу, ако Македонци желе да буду у заједници са Србима, добро су дошли. Али мислим да је неки оквир који би чинили Србија, Црна Гора, Република Српска и Македонија гарант сигурности- каже Раковић.
За разлику од Македоније, Украјина нема са ким да иде у интеграције, каже Раковић.
-Видели смо прошле године да Холандија није прихватила да Украјина постане придружени члан ЕУ. Самим тим, ЕУ није прихватила никакве интеграције са Украјином- закључује Раковић.