ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА У ВРЕМЕ КОРОНЕ: Када, како и где се лече они који НИСУ заражени ковидом?!

Болница / Извор: Профимедиа

Настоји се да се задовоље потребе пацијената из свих области

Све више дијабетичара је угожено због стреса и ситуације са короном, а и због тога што нам је теже доступна здравствена заштита. Тиме доводимо у питање наше здравље у будућности, а све је више дијабетичара који немају добро регулисану терапију и њихов шећер варира.

Продавали опроштајнице, сада лече корону: КАТОЛИЦИ, ПРЕДВОЂЕНИ ХРВАТИМА, настављају да запањују свет

СПРЕМНИ НА СВЕ ЗА ВЛАСТ: У Клиничком центру Црне Горе процењују ПОЛИТИЧКУ ПРИПАДНОСТ covid пацијената

АУСТРИЈАНЦИ КУНУ ХРВАТЕ: Курц донео СТРОЖЕ мере за све грађане који летују у Хрватској!

Зато ће више људи бити на дијализи, са ампутацијама и већим компликацијама које носи дијабетес.

Овим речима је Ведран Пузовић из Удружења оболелих од дијабетеса упозорио како изгледа здравствена заштита у време епидемије корона вируса корона.

Бањалучанин Милорад Ј. (37) је имао јаке болове у стомаку, а након утврђене дијагнозе му је речено да треба на операцију. Пошто није хитан случај, речено му је да треба дуже чекати него иначе. Међутим, у једној приватној ординацији у Бањалуци, лекари су га одмах оперисали, а интервенцију је, наравно, морао да плати.

Једна мајка из Бањалуке покушала је да закаже термин за свог сина код психијатра на УКЦ, који иначе води његову терапију. Оценила је да му се стање погоршало, а на редовним прегледима није био четири месеца због короне.

- Када сам назвала једно јутро у десет, прво су рекли да је доктор завршио рад са пацијентима за тај дан. Кад сам тражила термин, рекли су ми 1. септембра и то зато што је хитно - наводи мајка пацијента која је УКЦ звала почетком августа.

Од када је проглашена епидемија новог вируса у Републици Српској, од марта, дакле пет месеци, здравствени систем је подређен ковид пацијентима. Тако је у целом свету јер су свугде на снази мере којима се покушава сузбити ширење вируса.

Када је у питању Република Српска, закључцима Републичког штаба за ванредне ситуације регулисан је рад јавних здравствених установа, односно домови здравља, болнице и УКЦ РС функционишу са 75 одсто капацитета.

Руководиоци јавних здравствених установа тврде да у пракси све функционише, да све хитне случајеве збрињавају као и пре пандемије, а да остали пацијенти само мало дуже чекају него иначе.

- Покушавамо да задовољимо потребе свих наших пацијената из свих области, укључујући и превентиву која је сада, не могу рећи у другом плану, него су ти прегледи процентуално мање заступљени у дневним активностима у тимовима породичне медицине - каже Драшко Купрешак, председник Удружења доктора породичне медицине РС.

Истиче да домови здравља нису ништа мењали када су у питању контроле и лечење хроничних болесника.

- Ако пацијент има редовну контролу, терапију или радиолошко зрачење издајемо нормалне упуте, обављамо припреме за одређене лабораторије. Издајемо упутнице за конзилијарне прегледе и радимо епидемиолошку анкету где изтријажирамо да ли је био у конткату са зараженим и тако припремљен пацијент иде даље. Али, не бих да коментаришме како то функционише у болницама - наводи Купрешак.

Стевандић: Разумијемо незадовољство

Заменик генералног директора Универзитетског клиничког центра РС Ненад Ставенадић тврди да се свака здравствена услуга у овој установи пружа по утврђеном распореду.

- Радимо као и пре, само што се мало дуже чека због ограниченог капацитета. Раније смо имали дневно око 5.000 прегледа и око 900 пацијената на лечењу, а сада је то дупло мање. Али, нећу да оправдам ако је неко случајно доживио неку нељубазност од уморне сестре или лекара и увек сам спреман да истражим и казним починиоце. Потпуно разумемо да постоје незадовољства јер је ковид повећао ниво фрустрације и стреса код људи и ми то све морамо да издржимо и трудимо се да не допринесемо још већем стресу и огорчености код грађана. Исто тако, нагомилан је стрес и код здравствених радника и то у комбинацији са великим умором - наводи Стевандић.

Он додаје да се у УКЦ раде сви хитни случајеви, као и да се одмах преузимају у процедуру пацијенти код којих се сумња на рецидив.

- Ево, ја радим у амбуланти за нос и синусе и нисам вратио никога. Евентуално је нечији преглед одгођен - каже Стевандић.

На констатацију да је у Бањалуци могуће обавити одмах операцију у приватној здравственој установи која није хитна, а у УКЦ не, Стевандић наглашава да приватне здравствене ординације, за разилику од неких других земаља, нису имале обавезу збрињавања ковид пацијената.

- Оне сада остварују и додатне приходе. Битно је истаћи да нису у систему јавног здравства и да им Фонд ЗО рефундира трошкове за услуге које су уговорене. Дакле, то није питање за УКЦ, већ са цели здравствени систем - истиче заменик директора генералног УКЦ РС.

Више посла у приватној пракси

Гордана Шукало, председница Управног одбора Удружења доктора медицине приватне праксе РС, каже да су на почетку пандемије, када су на снази биле рестриктивније мере, имали знатно мање пацијената.

- Од маја, када су мере релаксиране, повећао се број пацијената. Можда имамо и мало више посла него пре пандемије. С тим да примећујемо да међу пацијентима који сада долазе у приватне ординације има и оних који нису раније долазили. Кажу да не могу у УКЦ или да им је отежано да дођу код специјалисте на УКЦ - објашњава Шукало.

Подсећа како лекари породичне медицине још нису почели да раде у пуном капацитету, а да пацијенти у сваком случају имају своје потребе. Грађани се сами јављају специјалистима у приватним здравственим установама и без упутница.

- Мислим да то у овим економским условима и кризи која ће тек наступити можда и није најповољније за пацијента који већ имају право преко свог здравственог осигурања. То је можда нешто о чему треба размишљати, о можда неком паушалном начину плаћања – истиче Шукало.

У Министарству здравља РС кажу да је Републички штаб за ванредне ситуације Републике Српске донео је низ закључака који се тичу организације рада здравствених установа у време пандемије вируса корона и наводе да се хитна стања, труднице и породиље, итд. као и оболели од COVID-19 збрињавају приоритетно.

- Такође, сви грађани који осећају неке тегобе могу да се јаве службама породичне медицине у надлежном дому здравља, а препорука је, осим када се ради о хитном стању, да се у циљу спречавања ширења вируса корона, прво јаве телефонски свом породичном доктору - објашњавају у овом министарству.

По званичним подацима, грађани Републике Српске најчешће се лече због кардиоваскуларних обољења, затим карцинома, дијабетеса… Управо су најчешћи узроци смрти у Српској кардиоваскуларна обољења и карциноми.

По подацима које смо добили из Фонда здравственог осигурања РС, ове године у јуну на болничком лечењу у РС се налазило 12.682 пацијента, док је у јуну прошле године било 15.595 случајева хоспитализације.

Када ће да раде у пуном капацитету?

Бранислав Зељковић, директор Института за јавно здравство РС, каже да је јасно дефинисано колики је капацитет тренутног рада јавних здравствених установа у циљу заштите свих пацијената од корона вируса.

- Свако има право на лечење у складу са својим осигурањем - додаје он.

На питање каква епидемиолошка ситуација у Српској треба да буде да би јавне здравствене установе радиле у пуном капацитету, Зељковић каже да ће то бити онда када не будемо имали пораст позитивних, уз опадање броја заражених, повећан раст опорављених.

- Уз постојање јасних доказа о престанку епидемије, односно 28 дана без зараженог - каже Зељковић.

КОРОНА ВИРУС НЕ ПОСУСТАЈЕ У ЦРНОЈ ГОРИ: Зараза потврђена код још 30 људи, две особе су преминуле