СКАНДАЛ ОКО ПРОТЕРИВАЊА СРПСКОГ АМБАСАДОРА: Срамотан потез МИловог режима!
Прво питање у односу на које треба дати одговор је легитимитет техничке владе да прогласи амбасадора Србије Владимира Божовића персоном нон грата.
Дакле, техничка Влада (влада у оставци), нема овлашћења за доношење овако важних и крупних одлука, јер за њих апсолутно нема легитимитет.
"Вучић је учинио највише да Балкан буде стабилан" Додик информисао нашег председника о нападима на Српску и Србију
МИЛА МАЈКО, РУСИЈА ПРЕД ПРОПАШЋУ: Црна Гора неће да укине санкције "баћушкама"
БРАТСТВО БОЖОВИЋА ПИСАЛО КРИВОКАПИЋУ: Шта ће бити са амбасадором Србије у Црној Гори?
Одлука/нота МВП ЦГ, којом се грубо нарушавају односи двије државе не може бити донијета од стране техничке владе. Такву ситуацију не познаје ни теорија, а још мање дипломатска пракса. Поред наведеног, треба констатовати да је реч о злоупотреби "техничке позиције" Владе, па одлука односно нота о проглашењу амб. Божовића за персона нон грата, због својих правних а и политичких мањкавости мора бити ревидирана од стране надлежног легитимног органа.
Даље, Министарство вањских послова Црне Горе је на свом званичном сајту објавило саопштење од 28.11.2020. године у 16:49, у којем је пре свега погрешно наведен назив Бечке конвенције о дипломатским односима (оригиналан назин на енглеском Vienna Цонвентион он Дипломатиц Релатионс наведен на сајту УН), чиме су се дакле позвали на непостојећи правни акт као извор права.
У конкретном случају погрешно је примијењен члан 41 Конвенције, који се прије свега односи на привилегије и имунитет као и на обавезу поштовања закона и прописа државе код које се акредитује (Црне Горе), што је абмасадор Србије Божовић свакако поштовао. Други ставови овог члана говоре о комуникацији са државом пријема и коришћењу просторија мисије, тако да дух самог члана не регулише конкретну ситуацију и на исту не може бити примењен. Једини члан који регулише начин престанка функције амасадора, а који МВП ЦГ уопште није ни узело у обзир је члан 43. Бечке конвенције.
Што се тиче наводног мешања у унутрашња питања Црне Горе, потребно је знати следеће:
- У већ цитираном саопштењу МВП од 28.11. 2020 године каже се да је реакције уследила "након више усмених и писаних упозорења" што представља ноторну неистину и обману јавности јер Министарство вањских послова никада није упутило ни једно писано упозорење амбасадору Божовићу (редакција је тражила од МВП доказ о писменом обраћању који никада није добила)
Што се тиче усмених консултација исте су се десиле у 2 наврата, и то прва 12. маја 2020. године поводом реакције амбасадора Божовића на наступ хрватског проусташког певача Марка Томсона на Јавном сервису РТЦГ на дан победе 9. мај. Том приликом државни секретар МВП Радуловић указао је амбасадору Божовићу да је направљен пропуст Јавног сервиса, као и да су преузете мере у циљу санкционисања одговорних, али да сматра да није било места за реакцију амбасадора, што је амбасадор Божовић, у знак поштовања према држави Црној Гори, прихватио. Друга усмена консултација десила се 10. новембра исте године поводом најаве амбасаде о полагању венца на спомен плочу ослободиоцима у Будви, када је амбасадору Божовићу речено да је та плоча историјски фалсификат и да полагање вијенца на њу представља непоштовање државе Црне Горе, након чега је амбасадор Божовић, уз претходне консултације са министром Селаковићем, одустао од полагања венца, која чињеница је врло добро позната црногорској јавности.
На основу претходно наведеног, може се извести више него јасан закључак да део сапоштења који говори о мешању у унутрашње ствари државе пријема, а на коме је базирана нота МВП Црне Горе, апсулутно не стоји и о њему нема ни говора.
Неспорно је право МВП ЦГ да сходно члану 9. Бечке конвенције у било ком тренутку било ког амбасадора прогласи персоном нон грата, али је такође неспорна и обавеза да у духу добросусједских, братских и пријатељских односа, ту и такву одлуку базира на чињеницама и тако је и објасни. Јер да је то тако било, скодно наведеним члану 9 Конвенције, држава која акредитује (у овом случају Србија) би сигурно опозвала свог амбасадора, чиме би била испоштована интенција и дух овог члана Бечке конвенције да се проблеми међу државама решавају а не додатно стварају и компликују. У конкретном случају Србија не само да није, нити ће опозвати амбасадора Божовића, већ му је, управо супротно од тога, пружила директну и недвосмислену подршку кроз изјаву преседника, премијерке и министра иностраних послова Србије.
Зато је и очекивана и оправдана реакција Европске Уније и комесара Вархејљија да се ствари врате у пређашње стање, што такође потврђује саопштење МВП ЦГ од 30.11.2020. године којим се у првој реченице одлука Србије и европског комесара поздрављају. Међутим у ставу 3. тог саопштења МВП ЦГ каже: "Због тога ова Влада и ово министарство неће повући своју одлуку тим више што несхватљива изјава премијерке Ане Брнабић у ствари говори да је амбасадор Божовић заправи преносио и званичне ставове српске Владе, што је потврда и наставак грубог мешања у унутрашња питања Црне Горе.", чиме уствари само министарство признаје бесмисленост и неоправданост њихове ноте и да проблем није у ставу и изјави амбасадора Божовића о Подгоричкој скупштини и наводном мешању у унутрашње ствари, већ њима смета принципијелни и јасни став Републике Србије. То још једном доказује неодрживост таквог политичког става и наставка политике и послисе Мила, Мило!, и према Србији и према ЕУ, а такође разобличује тежње и жеље Мила Ђукановића и ДПС-а који кроз уста новог министра Радуловића, уствари говоре.
Више је него јасно шта Радуловић говори и ради а само је питање свих питања шта ће радити Влада и премијер Црне Горе Кривокапић, која сходно члану 100. ст.1 тач.1 Устава Црне Горе води унутрашњу и вањску политику земље. У решавању овог питања нова Влада се не може сакрити иза Ђукановића и његових ингеренција као председника, јер су његове надлежности исцрпљене пријемом акредитивног писма што јасно и недвосмислено потврђује члан 95. Устава Црне Горе, којим су регулисане надлежности преседника.