Словенија пред великом одлуком: Покренута иницијатива за излазак из ЕУ и НАТО, мишљења око SLOEXIT-a су подељена
Словенија би у наредним месецима могла да се суочи са жестоком политичком расправом о чланству у ЕУ и НАТО.
Независни посланик и председник странке Суверени, Дејан Калох, и председник странке Уједињена Словенија, Андреј Шишко, представили су политичку акцију SLOEXIT, којом предлажу излазак из Европске уније, а истовремено отварају и расправу о изласку из НАТО, преносе Словенске новице.
Калох је приликом представљања акције рекао да је главни разлог за иницијативу мигрантски пакт, који ће ступити на снагу наредне године.
- Словенија се не сме покорити механизму који представља стални притисак на наш социјални систем и безбедност - упозорио је он.
Међу разлозима је навео и финансијски аспект:
- Словеначки порески обвезници раде за Брисел, док код куће немамо довољно новца за здравство, школство, пензије и младе породице.
Био је критичан и према санкцијама и војним издацима које, по његовом мишљењу, ЕУ и НАТО намећу државама чланицама:
- Присиљавају нас да подржавамо туђе ратове и да повећавамо војне издатке.
Због тога странка Суверени подржава оснивање одбрамбене компаније Довос, која би развијала домаћу индустрију и отварала радна места.
Словеначки економиста и признати стручњак Матеј Лаховник против је изласка из НАТО:
- То би био пуцањ у сопствено колено - изјавио је он.
С њим се сложио и стручњак за одбрану Клемен Грошељ, који сматра да "зрела политика с таквим предлогом уопште не би изашла у јавност".
Председник Уједињене Словеније, Андреј Шишко, међу разлозима за излазак је навео и све већи удео имиграната у Словенији и позиве на разоружавање.
- Такви позиви, које заговара левица и неке невладине организације, су неуставни јер нам одузимају право на одбрану домовине - био је оштар.
Странке су том приликом најавиле формирање националног блока, заједничке листе за наредне парламентарне изборе. За сарадњу ће позвати све који се залажу за "патриотску политику" и излазак из ЕУ и НАТО.
Словенија је о чланству у ЕУ и НАТО одлучивала у марту 2003. године, када је за улазак у ЕУ гласало чак 89,64 одсто бирача, а за улазак у НАТО 66,08 одсто бирача.
