ШОК! Алија Балијагић из верских и националних разлога убио Маџгаље, а онда га официр црногорског САЈ научио како да се крије од полиције

Алија Балијагић (65), осумњичени за двоструко убиство, за којим се по Црној Гори трагало скоро месец дана, ухапшен је 21. новембра прошле године у раним јутарњим часовима недалеко од Прибоја.

Подсетимо, Балијагић је осумњичен за убиство сестре и брата, Миланке (69) и Јована Маџгаља (60), из бјелопољског села Соколац. Он их је у породичној кући убио 25. октобра 2024. и од тада су за њим трагали црногорска полиција и војска, касније и српска полиција након што се дошло до података да је прешао границу и да је виђен у селима око Пријепоља и Прибоја.

Припадници српског САЈ-а уз садејство осталих полицијских снага ухапсили су Алију Балијагића у селу Прибојска Голеша, након што су га лоцирали у једној кући за коју су имали информације да повремено ту долази. Ухваћен је на спавању и том приликом није пружао отпор. Том приликом су код Балијагића пронађене две пушке, једна ловачка пушка – бокерица и друга – ловачки карабин, прерађен од војне пушке паповке.

Према подацима са којима располаже Aloonline.me за време док се Алија Балијагић налазио у притвору Окружног затвора у Ужицу, са њим су српски безбедњаци неколико пута обављали разговоре, а на околности разјашњавања његове потенцијалне повезаности са припадницима безбедносних структура Црне Горе и мотива злочина који је починио.

Из Балијагићевих исказа у које је редакција Aloonline.me имала увид, он је самоиницијативно и без задршке предочио сплет околности које су довеле до тога да изврши убиство брата и сестре Маџгаљ у селу Соколац. Према његовим наводима, истакао је да је имао намеру да изврши ликвидацију Јована Маџгаља, а да је сплетом околности извршио и убиство Миланке Маџгаљ.

Наиме, Алија Балијагић је нагласио да је мотив овог злочина био вербални сукоб од пре деценију који је имао у кафани „Тара“ у Бијелом Пољу са покојним Јованом Маџгаљем, поновивши више пута у својим исказима да га је том приликом Маџгаљ наводно вријеђао на националној основи, показујући и пиштољ који је покојни Јован том приликом поседовао код себе.

Описујући до детаља све што је претходило злочину који је починио у селу Соколац, Алија Балијагић се присјетио да је у намери да изврши убиство, непосредно пре злочина који је починио, купио илегалну пушку за износ од 200 евра од лица чији идентитет није хтео да открије, након чега је купио и муницију калибра 12 mm крупније сачме. Након тога, пешице се упутио неприступачним тереном до села Соколац које је од његовог места пребивалишта удаљено око 24 километра, где је извршио убиства.

Контактирао официра МУП Црне Горе

Оно што је додатно запањујуће је Балијагићева тврдња да је након што је починио злочин, посредством апликације „Вибер“ контактирао високог функционера МУП-а Црне Горе, који му је предочио да су припадници САЈ Црне Горе добили налог да га ликвидирају приликом хапшења, као и да телефон посредством кога га је позвао одмах баци и да из истог извади картицу (реч је о СИМ картици провајдера М:ТЕЛ Црна Гора). Такође, Алија Балијагић је у својим исказима датим српским безбедњацима рекао да се након што је окончао разговор са високим функционером МУП-а Црне Горе, вратио у кућу породице Маџгаљ, где је пронашао два мобилна апарата од жртава после чега се удаљио са места злочина и после неке удаљености одбацио сва три мобилна телефона у непосредној близини неког потока, пре тога извадивши из свог мобилног апарата своју СИМ картицу, коју је такође након неког времена одбацио. Важно је рећи да је Балијагић свој мобилни апарат и СИМ картицу коју је користио, купио у представништву М:ТЕЛ-а у Бијелом Пољу, као и да је тај телефон отплаћивао на рате.

Од претходно поменуте пријатељске везе, радно ангажоване у МУП-у Црне Горе, Алија Балијагић је такође у ранијем периоду обавештаван да се налази на мерама безбедносних структура Црне Горе, због чега је сву комуникацију обављао посредством интернет апликација за комуникације – „Вибер“ и „Фацебоок“. Српски истражитељи су такође открили да је Алија Балијагић пре његовог хапшења путем поменутог мобилног апарата свакодневно остваривао присну комуникацију са женским лицем старости око 45 година, које је такође запослено у безбедносним структурама Црне Горе.

Након што је извршио злочин у Соколцу и након што се решио мобилних телефонских апарата, поново се упутио у место где је настањен са намером да изврши ликвидацију још четири лица, и то Д.Б, Б.Б, Х.А, и К.Н. (имена ових особа од којих је једна муслиманске вероисповијести су позната редакцији Aloonline.me), који су му наводно пре 10 година нанели тешке телесне повреде. Како је Балијагић рекао, он је од наведеног плана одустао, након што је такође од стране извесног "јатака" запосленог у безбедносном сектору Црне Горе обавештен да је полиција особама којима објављујемо иницијале након убиства брата и сестре Маџгаљ, додијелила 24-четворочасовну заштиту, будући да је Балијагић од раније био познат као осветољубива особа.

Како је Балијагић био добро обавештен и да ће од стране припадника специјалних јединица МУП-а Црне Горе бити ликвидиран, па је из тог разлога по сопственом признању, одлучио да се илегалним путевима упути у правцу Републике Србије. На ово се одлучио јер је проценио да ће се на тај начин спасити од ликвидације.

Овде ваља нагласити да је Балијагић тврдио да није хтио да бежи на територију Босне и Херцеговине, где му се налази један од браће, чији је син командант специјалних јединица МУП-а БиХ у Сарајеву. Балијагић је у својим исказима у које је наша редакција имала увид настојао да појасни да је током 1993. године приликом издржавања казне у Управи за извршење кривичних санкција у Спужу, био у бекству у периоду од 7 година и да се том приликом скривао код родбинских и јатачких веза на подручју Мостара и Сарајева (данашња ФБиХ).

Сумње да је Алија Балијагић имао одличне конекције са безбедносним структурама у Црној Гори, додатно подгрева и његово признање о пријатељским односима са Ћемалом Љуцом, донедавним начелником Сектора криминалистике Регионалног центра Сјевер МУП-а Црне Горе. Па се тако присетио како му је кући често навраћао и рођени Ћемалов брат, који је функционер Социјалдемократске партије (СДП). Балијагић се присетио и да му је Љуца као функционер СДП-а помогао да добије социјалну помоћ по изласку из затвора, чији је идентитет потврдио и увидом у његову фотографију која му је презентована приликом једног од саслушања.

Када су у питању Балијагићеви синовци, који су настањени у Бијелом Пољу, Алија је истакао да су исти „опасни момци“ и да би уколико би трпели вређање на верској основи, поступили исто као и он. Иначе, Алија Балијагић је до почињеног злочина био у свакодневној комуникацији путем неке од друштвених мрежа са својим синовцима, а један од њих је и Алмир Балијагић, који је такође прекршајно осуђен у Црној Гори због вређања црногорских држављана православне вероисповести.

Исто тако, Балијагић је нагласио да су у Сједињеним Америчким Државама настањене његове две рођене сестре и најстарији брат, који су му у претходном периоду редовно слали финансијску и материјалну помоћ. Осим тога, нагласио је да му син јединац из првог брака живи са мајком, да је радно ангажован у фабрици за прераду меса, те сматра да не постоји вероватноћа да ће његов син бити изложен "крвној освети" од стране родбине његових жртви.

Поред тога, Алија Балијагић је истакао да му је својевремено док се налазио на издржавању казне у Забели, због кривичног дела почињеног у прошлости, на његову молбу коју је упутио Амбасади Црне Горе у Београду, било омогућено да буде упућен на издржавање казне у УИКС Спуж, као и да га је том приликом лично посетила тадашња црногорска амбасадорка у Србији, Анка Војводић, као и још једна службеница црногорске амбасаде.

Иначе, Алија Балијагић у својим исказима на неколико места истиче да није верски опредељен, као и да никада до сада није посећивао Исламске верске објекте у Црној Гори или Србији.

С обзиром да је Алију Балијагића Србија недавно испоручила Црној Гори, те да је саслушаван у Вишем суду у Бијелом Пољу и да је том приликом истакао да није познавао Маџгаље, очигледно је да му је саветовано од стране адвоката да каже да није познавао Јована Маџгаља, из чега поново произилази да се околности и мотив Балијагићевог поступка циљано заташкава од стране полицијско-судских структура у Црној Гори, како се не би дизале тензије у Бијелом Пољу и како се не би откриле његове везе у безбедносним структурама Црне Горе повезаним са бившим режимом.

Међутим, црногорска јавност мора да буде обавештена са сваким детаљом везаним за злочин који је починио Алија Балијагић, јер се поставља питање да ли би се тако цензурисале информације да је Јован Маџгаљ био убица, а Балијагићи жртва. Пример за ово је чињеница када је на Слијепач Мосту приликом покушаја рутинске саобраћајне контроле прегажен полицајац Ирфан Кујовић, који је врло брзо преминуо, било позива од муслиманског становништва да се свете Србима због убиства, јер је то подручје са већинским српским становништвом, Међутим, врло брзо се од тога одустало када је идентификован починилац Бошњак, који је превозио дрогу тим регионалним путем до Федерације БиХ, а који је касније и ухапшен у Сарајеву