Шок у Јадрану: Код Рогознице уловљена велика бела ајкула

Стручњаци Хрватског института за океанографију и рибарство на свом су Facebook профилу поделили научни рад објављен у међународном часопису Јоурнал оф Марине Сциенце анд Енгинееринг на којем је сарађивало више од 20 нучника из целог света, од САД, Аустрије, Грчке, Новог Зеланда и Јапана до Сплита и Котора.

Тиме би требало да буде окончана полемика која се развила између научника да ли је морски пас уловљен код Рогознице у септембру 2023. заиста био млади примерак велике беле ајкуле.

Идентификацију морског пса отежала је чињеница да су је рибари само фотографисали, а потом продали ресторану, што је тада оштро осудио морски биолог Петер Кружић, између осталог је реч о заштићеној врсти, а он је напоменуо и да је уловљене примерке велике беле ајкуле нужно проследити Институту за океанографију и рибарство, пренео је 24сата.хр.

Проф. др. сц. Ален Солдо са Универзитетског сектора за студије мора у Сплиту, а он је уједно и председник ИУЦН Схарк Специалист Гроуп за Медитеран, објавио је раније рад у којем тврди да то ипак није био младунац велике беле ајкуле, али ново истраживање побија његове тезе.

Из Института за океанографију сада су објавили линк на нови рад који оспорава Солдине тезе и потврђује њихову прву идентификацију, нагласивши:

- Критички и аргументирани коментари важан су део знанственог дискурса, јер научна сазнања морају бити отворена за стручну проверу и расправу. Зато смо, заједно с међународним тимом стручњака за велике беле ајкуле и сродне врсте са скоро свих континената, детаљно анализирали доступне податке како бисмо проверили аргументе из коментара и боље објаснили идентификацију.

Морски пас је био дуг око 120 до 130 сантиметара, а научници сада у новом раду наводе:

- Поновно смо анализирали примерак користећи све видљиве спљне и зубне обележје и показали да одговара великој белој ајкули.

Аутори посебну пажњу посвећују спољним обележјима која су видљива на фотографијама. Анализа показује да узорак пигментације прсних пераја одговара великој белој ајкули, а не атлантској ајкули, како је тврдио Солдо.

Велика бела ајкула сматра се једном од најугроженијих морских врста у Средоземљу, а потврђени налази врло су ретки. Управо зато свака веродостојна појава младунчета може пружити драгоцене информације о могућим подручјима размножавања и одрастања врсте.