Шокантни резултати истраживања из Хрватске: Сваки четврти Хрват млађи од 24 године данас би стао на страну усташких јединица НДХ
Готово сваки четврти Хрват млађи од 24 године данас би стао на страну усташких јединица Независне Државе Хрватске када би морао да бира страну у Другом светском рату, показала је недавна анализа Института за друштвена истраживања спроведена прошле јесени, непосредно након концерта Марка Перковића Томпсона на Хиподрому.
Далматинци, мушкарци и гласачи ХДЗ-а и Домовински покрет су у првим редовима тога.
Истраживачи су у анкети испитаницима поставили једноставно питање: на чију бисте страну стали у Другом светском рату: антифашистичког партизанског покрета или јединица НДХ?
Повећана подршка НДХ, опасна друштвена подела
Када је идентично истраживање спроведено пре пет година, страну усташке државе бирало је 11 одсто Хрвата. Данас тај број износи 17 одсто.
С друге стране, благо је порастао и број оних који бирају антифашисте (са 26 на 30 одсто), док се драстично смањио број неопредељених.
Никола Петровић, социолог и један од аутора истраживања, упозорава да ови подаци указују на опасну друштвену поларизацију.
Најалармантнија је демографска слика: НДХ сада подржава чак 22 одсто младих између 18 и 24 године, као и сваки пети Хрват старости између 25 и 34 године.
Насупрот њима, старије генерације (преко 55 година) у највећој мери (сваки трећи) стају на страну антифашиста.
Утицај Томпсона: Зашто млади скрећу удесно?
На питање шта је узрок овако оштрог скретања омладине ка екстремној десници, социолог Петровић указује на кокетирање политичког "мејнстрима" са усташком иконографијом.
Све је кулминирало Томпсоновим концертом, који је окупио пола милиона људи, махом младих, где се масовно узвикивао поздрав "За дом спремни".
"Гурање једног контроверзног певача у политички мејнстрим сигурно је утицало на процес нормализације екстремно десних ставова. Томе је допринело укључивање ХДЗ-а у промоцију певача, признање потпредседника Владе Ивана Анушића да је и сам узвикивао тај поздрав, као и његово некажњено коришћење у Сабору," објашњава Петровић.
Глобални геополитички трендови: јачање екстремне деснице широм Европе
Он додаје да не треба игнорисати ни глобалне геополитичке трендове - од рата у Украјини (који је легитимизовао поздрав "Слава Украјини", што хрватска десница види као пандан свом поздраву), до јачања екстремне деснице широм Европе (Ђорђа Мелони у Италији, АфД у Немачкој).
Милановићев утицај
Када је реч о страначкој припадности, истраживање доноси један потпуно неочекиван податак.
Пре пет година, мање од 3 одсто бирача лево оријентисаног СДП-а подржавало је НДХ. Данас то чини чак 15 одсто!
Петровић овај петоструки раст подршке усташкој држави унутар традиционално антифашистичке странке објашњава искључиво реториком једне особе - председника Хрватске Зорана Милановића, и његовим оштрим заокретом удесно током председничког мандата.
"Гурање једног контроверзног певача у политички мејнстрим сигурно је утицало на процес нормализације екстремно десних ставова. Томе је допринело укључивање ХДЗ-а у промоцију певача, признање потпредседника Владе Ивана Анушића да је и сам узвикивао тај поздрав, као и његово некажњено коришћење у Сабору," објашњава Петровић.
Глобални геополитички трендови: јачање екстремне деснице широм Европе
Он додаје да не треба игнорисати ни глобалне геополитичке трендове - од рата у Украјини (који је легитимизовао поздрав "Слава Украјини", што хрватска десница види као пандан свом поздраву), до јачања екстремне деснице широм Европе (Ђорђа Мелони у Италији, АфД у Немачкој).
Милановићев утицај
Када је реч о страначкој припадности, истраживање доноси један потпуно неочекиван податак.
Пре пет година, мање од 3 одсто бирача лево оријентисаног СДП-а подржавало је НДХ. Данас то чини чак 15 одсто!
Петровић овај петоструки раст подршке усташкој држави унутар традиционално антифашистичке странке објашњава искључиво реториком једне особе - председника Хрватске Зорана Милановића, и његовим оштрим заокретом удесно током председничког мандата.
Ипак, више од половине бирача СДП-а и платформе "Можемо!" и даље чврсто стоји уз антифашисте.
Са друге стране спектра, број гласача ХДЗ-а који подржавају усташку државу скочио је са 17 на готово 30 одсто.
У редовима Домовинског покрета ситуација је још радикалнија - чак 40 одсто њихових бирача бира НДХ, док буквално ниједан (0 одсто) не подржава партизане.
Загреб бира партизане, а Далмација је уз НДХ
Сврставање се драстично разликује и по регионима и половима:
- Загреб и Север: Престоница је најснажније антифашистичко упориште - скоро 40 одсто Загрепчана бира партизане, а тек сваки десети НДХ.
- Слично је у Северној Хрватској и Лици.
- Далмација: Овде је слика потпуно другачија. Највећи број испитаних (27 одсто) стаје на страну НДХ, док 26 одсто бира антифашисте.
- Славонија: Сваки пети становник Славоније бира усташе, исто толико антифашисте, док се више од половине не изјашњава.
- Социолози ово објашњавају наслеђем рата из деведесетих.
- Далмација и Славонија, које су биле највише погођене ратним разарањима деведесетих, данас бележе највећу популарност десних опција, иако су, историјски гледано, далматински градови у Другом светском рату били изразито антифашистички настројени.
