СВЕ ШТО ТРЕБА ДА ЗНАТЕ О СУТРАШЊИМ ИЗБОРИМА У БиХ И РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ: Ко су кандитати и љути противници? Чак 127 политичких субјеката се налази на листићима

Политички систем ове државе један је најкомпликованијих у Европи, па бирачи увек имају пуне руке посла - сви ће добити по четири изборна листића.

Ситуација у земљи такође нимало није једноставна, јер све три стране другачије гледају на питање уређења Босне и поделе постоје по готово свим важнијим питањима.

Иако је после разарајућег рата и десетина хиљада жртава и расељених пре 30 година, ситуација у земљи мирна, политичке напетости не јењавају, као ни друштвена и привредна криза, што је један од узрока због који је БиХ међу водећим земљама света по одласку људи.

Босна и Херцеговина подељена је на два ентитета Федерацију БиХ - у којој већински живе Бошњаци и Хрвати - и Републику Српску, где већину чине Срби.

Тај систем продукт је Дејтонског споразума из 1995. године, којим је после распада Савезне Федеративне Републике Југославије (СФРЈ) заустављен рат у БиХ.

Из Централне изборне комисије Босне и Херцеговине (БиХ) саопштили су да ће се на изборним листићима наћи 127 политичких субјеката: 72 политичке странке, 38 коалиција и 17 независних кандидата.

То значи укупно 7.257 кандидата, додали су, а они се могу наћи на заједничкој листи која има више од 150 страница.

Изборна тишина почиње у суботу у седам ујутру и траје до 19 часова у недељу, када ће биралишта бити затворена.

У оба ентитета се гласа за чланове Председништва БиХ.

Босна има три председника - по једног из редова Бошњака, Хрвата и Срба, који чине три конститутивна народа.

Чланови Председништва БиХ бирају се на мандат од четири године, другог круга нема, а на месту председавајућег мењају се на сваких осам месеци.

Потом се бира 57 делегата Парламентарне скупштине БиХ, која такође функционише на нивоу читаве земље.

Она је подељена на два дома - Представнички дом (42 члана, од чега се 28 бира у Федерацији) и Дом народа (15, бирају се индиректно у ентитетским парламентима).

Чланови Парламентарне скупштине после формирају Веће министара или Савет министара.

Савет министара или Веће министара орган је извршне власти у БиХ - де факто Влада БиХ.

Чини га девет министарстава и министара, од којих је један председавајући.

Потом иде ентитетски ниво.

Они који живе у Федерацији бирају чланове Парламента Федерације, који има 156 делегата и посланика. У зависности од тога где живе, гласају и за чланове скупштине једног од 10 кантона на које је Федерација подељена.

Сваки од тих кантона има засебну владу, што значи и трку за функције још 10 премијера, 95 министара и 289 посланика кантоналних скупштина.

Република Српска (РС) за то време бира председника и потпредседнике РС, као и Народну скупштину РС, која има 83 посланика.

Усред свега тога је и Дистрикт Брчко, засебна територијална јединица унутар БиХ, која функционише самостално и има извршну и законодавну власт.

Дејтонским споразумом ово подручје подељено је између Републике Српске и Федерације БиХ, мада су обе стране тврдиле да Брчко припада њима.

Арбитражном одлуком, донетом уз посредовање америчке влада, Брчко дистрикт је у марту 2000. успостављен као посебна територијална јединица у саставу независне Босне и Херцеговине.

Дакле, када се све то сабере, Босна и Херцеговина укупно има 14 влада и чак 136 министара.

Три деценије после рата ситуација у Босни је мирна, али веома компликована.

И даље актуелно питање уређења БиХ велики је камен спотицања, јер све три стране ту главоломку другачије виде.

Бошњачке странке махом желе унитарну БиХ, уз умањене или потпуно укинуте ентитете.

Међу редовима Бошњака главну реч води Странка демократске акције (СДА), која је у последњих 25 година готово непрекидно на власти.

Њен лидер Бакир Изетбеговић кандидат је за бошњачког члана председништва.

Изетбеговићев главни противник је Денис Бећировић, потпредседник Социјалдемократске партије (СДП) и кандидат удружене опозиције.

СДА је главни фаворит међу Бошњацима и на изборима за Парламентарну скупштину БиХ, Парламент Федерације и кантоналне скупштине.

Странке из Републике Српске за то време залажу се за очување РС као посебног ентитета, без обзира на то да ли су на власти или у опозицији.

Разликују се у томе да ли подржавају и сецесионизам.

То се пре свега односи на Милорада Додика, лидера Савеза независних социјалдемократа (СНСД), чија странка је и главни фаворит на свим изборима у РС.

Додик се кандидује за председника Српске, а Жељка Цвијановић, такође висока званичница СНСД-а и бивша премијерка РС, за српског члана Председништва БиХ.

Опозиција у РС оптужује СНСД за исто што опозиција у Сарајеву оптужује СДА.

- Ова власт вештачки прави кризе и сталну напетост - препадају народ и националном причом су добијали изборе", каже за BBC на српском Милан Радовић, потпредседник Српске демократске странке (СДС), једне од најјачих у опозиционом блоку.

Њен лидер Мирко Шаровић главни је ривал Жељке Цвијановић у трци за Председништво БиХ.

Поред СДС-а ту је и Партија демократског прогреса (ПДП), чија је званичница Јелена Тривић главна противница Милорада Додика у трци за председника РС.

На изборе излазе и хрватске странке, међу којима главну реч убедљиво води Хрватски демократски савез Босне и Херцеговине (ХДЗ БиХ) и њен лидер Драган Човић.

Ова странка је апсолутни фаворит на изборима за све парламенте у Федерацији - Човић је у разговору за BBC рекао да његова странка очекује и до 90 одсто гласова.

Томе посебно доприноси компликована ситуација око избора хрватског члана председништва.

Хрвати и Бошњаци од Дејтона имају једну изборну јединицу - Федерацију БиХ - где су Хрвати у великој мањини, због чега хрватски политичари сматрају да су угрожени и прегласани.

Сматрају да се управо то дешавало приликом избора Жељка Комшића, лидера Демократске фронте, странке из Сарајева која пропагира идеју грађанске БиХ, за хрватског члана Председништва.

Комшић је до сада три пута био хрватски члан Председништва, прво од 2006. до 2014. године, а потом и од 2018, када је победио Човића.

Човић сматра да је Комшић „нема легитимитет", јер га „није изабрао хрватски народ", већ је на ту функцију дошао захваљујући гласовима Бошњака.

Због тога је, поред Комшића, у трци за хрватског члана Председништва само још Борјана Кришто, висока званичница ХДЗ-а БиХ чију кандидатуру је подржао и низ мањих хрватских партија.

Хрватске странке махом траже и формирање трећег ентитета у Босни, као и да се изборним законом онемогући бошњацима да гласају за хрватског члана.

Релативно мирно.

Сарајевом доминирају изборни плакати и билборди који су апсолутно свуда - по зградама, трговима и бандерама, а висе чак и са дрвећа на обронцима локалних планина.

Слично је и Бањалуци, где је Трг Крајине, централни градски трг, данима био препун изборних штандова најразличитијих странака.

Тешких речи углавном није било.

Због говора мржње током кампање две пријаве поднете су Централној изборној комисији (ЦИК) и то против СНСД-а и СДА.

Пријава против СНСД-а је поднета због текста у једном од предизборних флајера, у којима се негирају злочини почињени током рата, а против СДА због говора Себије Изетбеговић, супруге Бакира Изетбеговића.

Зато је било много песме - певања химне, певања предизборних ствари на весељима, а неки су и писали стихове.

- Зато вам свима морам јавити, политиком се почињем бавити. Избори више неће бити исти, јер сада можете гласати за мене на жупанијској листи -  написала је на Фејсбуку Марија Крешић Чуљак, кандидаткиња ХДЗ-а БиХ.

Предизборни спотови такође су били живописни, неки су користили и спортске моменте.

Драшко Станивуковић, градоначелник Бањалуке и кандидат СДП-а тако је одбранио пенал, понављајући потом и слоган његове странке да се „Српска мора бранити".

За то време у победу верују сви - и власт и опозиција.

А и једни и други кажу да ће ови избори бити пресудни за будућност БиХ.

Бакир Изетбеговић назвао их је „раскрсницом између кризе и напретка", а Мирко Шаровић „референдумом између постојећег стања и боље будућности".