ПРЕВАРА ИЛИ НЕПАЖЊА
Туристкиња завршила у сузама: Таксиста у Загребу наплатио јој вожњу 1.506 евра! Његово објашњење оставља без речи
Необјашњиво скупе такси-вожње по Загребу већ неко време изазивају бес код оних који се усуде да их користе.
Када је Новозеланђанка Керол Кован крајем маја ове године стигла у Загреб, није ни слутила да ће то уједно означити крај њеног осмонедељног путовања по Европи – све због једне такси-вожње. Наиме, такси-превозник рекао је да ће вожња коштати 150, а наплатио јој је вртоглавих 1506 евра, и то за вожњу од Главне станице до Франкопанске улице – удаљеност од свега 1,05 км ваздушне линије.
Прве три недеље путовања провела је у Италији и Словенији, а у Хрватску је стигла 20. маја. – Путовала сам са малом туристичком групом и посетили смо више места, укључујући Опатију, Растоке и Смиљан, а боравили смо у Ровињу, на Плитвичким језерима и у Задру, завршивши туру у Сплиту. У Сплиту сам остала две ноћи, а затим сам 26. маја ухватила јутарњи воз за Загреб – објашњава Керол своју руту, која је након два ноћења у Загребу требало да се настави у Србији, Бугарској и Грчкој: – Била је то половина мог путовања – каже.
Воз је у Загреб стигао око 16:30. – Било ми је вруће, била сам уморна и гладна. Клима у возу није радила, а WC у мом вагону био је закључан, па сам очајнички тражила тоалет на станици и одбила љубазну понуду једног сапутника (младог студента економије) да ме одведе до трамваја – препричава Новозеланђанка како је, уместо трамвајем, одлучила да до оближње Франкопанске оде таксијем. – Угледала сам низ аутомобила са десне стране, кренула ка њима и видела високог мушкарца који се наслањао на тамни аутомобил (можда тамнобраон). Поздравио ме са „Hello“ и било ми је чудно што је одмах знао да говорим енглески. Пришла сам и питала га да ли је такси, јер нисам видела никакве ознаке на возилу. Рекао је да јесте.
Након што је нагласио да прима само кеш, на шта је Керол, која је у том тренутку имала 65 евра, пристала, узео је њен пртљаг и убацио га у аутомобил. А онда, како каже Керол, почиње пакао. – Након кратког времена приметила сам да таксиметар показује 42 и мало сам се забринула, али нисам знала у којим је то јединицама. Мало касније, на семафору, таксиметар је показивао 85 евра.
Након што је Керол питала таксисту да ли је износ у еврима, дао јој је ценовник. – Слова су била преситна за моје слабовидне очи. Брзо сам пребројала новац у новчанику – имала сам 65 евра – и рекла му: не могу ово да платим, молим вас, пустите ме напоље.
Таксиста ју је питао да ли има картицу и рекао да ће позвати свог „шефа“, који ће их сачекати на одредишту са уређајем за картице. – Када смо стигли у Франкопанску улицу, таксиметар је показивао 185, а ја сам плакала. Онда је рекао да ће ми дати попуст и наплатити „само“ 150 евра. Нисам видела долазак другог аутомобила, али сам чула како разговарају, а затим је мој возач ставио уређај за картице испред мог лица и рекао: „150, у реду?“ На екрану је писало 150 и рекла сам – у реду.
Таксиста јој је тада рекао да мора да унесе ПИН, узео јој картицу из руке и сам је убацио у ПОС уређај. – Држао га је изнад мог нивоа очију. Унела сам ПИН, затим ми је вратио картицу и дао уређај кроз прозор, а други аутомобил је отишао – прича Керол, која је тек по одласку возача схватила да јој није издао рачун. Неколико сати касније почела је да сумња.
– Проверила сам стање на својој Visa картици – видела сам да је „Иван Маџар Taxi“ наплатио 1506 евра! Била сам потпуно сломљена – то је била половина мог буџета за цело путовање. Одмах сам пријавила Виси да је дошло до грешке. Отишла сам да потражим полицијску станицу, али сам се питала шта им уопште могу показати као доказ и изгубила се, па сам се вратила у смештај.
Пошто није знала да ли су јој украдени подаци са картице и да ли ће изгубити остатак новца, уместо наставка путовања одлучила је да одмах резервише авионску карту за повратак кући на Нови Зеланд. Лет за Сингапур платила је мање од трећине цене коју је платила за вожњу загребачким таксијем од Главне станице до Франкопанске. – Те ноћи сам све отказала – путовања, смештај и туру по Грчкој – и резервисала повратни лет. Напустила сам Загреб 28. маја – прича ова Новозеланђанка, којој је овај догађај, како каже, уништио прво право путовање након 10 година бриге о тешко болесном мужу, којег је изгубила прошле године.
– Мислим да је возач таксија, након што ми је показао екран са износом од 150, притиснуо број 6 и тако променио износ на 1506. Већ и 150 евра била је невероватна цена за тако кратку вожњу.
Локални медиј контактирао је таксисту који је испричао другачију верзију догађаја. – Нисам је ја возио, возио ју је други таксиста који нема уређај за картице. Он ме позвао и питао могу ли му позајмити свој. Падала је киша, нисам гледао шта човек укуцава у апарат – рекао је, тврдећи да није знао да је реч о тако високом износу.
На питање како је то могуће, када је таксисти морао да пребаци 1506 евра са свог рачуна, на шта нам је одговорио да ће, ако се ради о кривичном делу, полиција одрадити свој посао. Додао је и да га из полиције још нико није контактирао, иако је Керол пријавила цео случај.
Најпре је, по повратку на Нови Зеланд, контактирала хрватску амбасаду и затражила савет. – Били су јако љубазни и рекли да ће пријавити Ивана Маџара Пореској управи због утаје пореза – јер није издао рачун – те су ми саветовали да контактирам загребачку полицију. На крају сам дала изјаву полицији овде на Новом Зеланду, а она је прослеђена у Загреб преко Интерпола. Од тада нисам добила никакав одговор – појашњава ова туристкиња, која сматра да власти треба строже да надзиру такси-превознике, додајући да ову причу дели као упозорење осталим посетиоцима Загреба.
– За странце који долазе у Загреб, таксисти су често први контакт са градом – и то би требало да буде позитивно искуство.
Србија Данас/Јутарњи лист