ПЕТ ПУТА више пензионера од студената! Демографија ове земље најављује ЕКОНОМСКУ ПРОПАСТ!

То значи мање радне снаге која може допринети економији, што може успорити економски раст и развој земље. Висок удео пензионера у односу на радно способно становништво може довести до финансијских потешкоћа у пружању адекватних пензија и услуга старијим особама, преноси Index.

Од укупно 3,3 милиона становника старијих од 15 година, њих је 1,7 милиона, односно 51,7 посто активно, а 1,6 милиона или 48,3 посто неактивних, показао је попис по којем удео запослених у активном становништву износи 94,8 посто, а незапослених 5,2 посто.

Удео жена у активном становништву нешто је мањи од удела мушкараца и износи 48 посто, док је њихов удео у запосленом становништву 47,9 посто.

Број запослених у односу на укупан број особа старих 15 и више година износи 48,9 посто.

У укупном броју неактивних особа је милион пензионера (63,5 посто),  међу којима је 55,5 посто жена, док је ученика и студената 202.700, односно 12,7 посто.

У односу на податке Пописа 2011. у последњем је попису број становника старих 15 и више година био мањи за нешто више од 313.000, при чему је број економски активних особа смањен за 4,5 посто, а број економски неактивних особа за 12,7 посто.

Највећи удео запослених у односу на број особа старијих од 15 година има Град Загреб, њих 54,6 посто, а следе Истарска (53,3 посто), те Вараждинска и Загребачка жупанија (по 52,1 посто).

Жупаније с најмањим уделом запослених су Вуковарско-сријемска и Бродско-посавска, с по 41,3 посто свака, те Вировитичко-подравска жупанија, с 41,9 посто, показују подаци које је објавио Државни завод за статистику (ДЗС).

Гледано према подручјима делатности, највећи број запослених је у подручју трговине на велико и на мало, поправка моторних возила и мотоцикла (15,5 посто), а следе прерађивачка индустрија (14,8 посто) и делатност пружања смештаја те припреме и услуживања хране (8 посто).

Подручја делатности с великим уделом запослених жена су делатности здравствене заштите и социјалне заштите (80,6 посто) и образовање (78,4 посто) док су делатности с највећим уделом запослених мушкараца грађевинарство (89,5 посто) те рударство и вађење (88,7 посто).

Кад се посматрају запослене особе по занимању, превладавају услужна и трговачка занимања, с уделом од 20,3 посто, следе научници и научнице, инжењери и инжењерке и стручњаци с 16,4 посто, те техничари и техничарке и стручни сарадници и сараднице, са 16,1 посто.

Нешто мање је запослених у занимањима у обрту и појединачној производњи, 11,9 посто, а најмање их је у војним занимањима, њих 0,9 посто.

Према подацима Пописа 2021, број становника Републике Хрватске који су рођени у земљи износи 3,4 милиона (87,8 посто), што је више него у Попису 2011. док број становника рођених у иностранству износи 12,2 посто, односно мање него у Попису 2011.

Извор: Србија Данас/Телеграф