УБИСТВО КОЈЕ ДРЖАВА НЕ ЗАБОРАВЉА: Вишња је за пола милиона наручила ликвидацију дечака (11) и никада се НИЈЕ ПОКАЈАЛА
Крвна освета или "дуг у крви" је обичај којим се конфликт између две фамилије или кланова, започет убиством члана једне фамилије, наставља међусобним убијањем, једног по једног мушкарца, све до последњег. Припада заосталим, архаичним културама.
И поред забрана и покушаја да се искорени, овај обичај постоји и данас, али један од најстрашнијих злочина везан за крвну освету у старој Југославији одиграо се 1970-их година у Зеници.
ОВО ЈЕ ПОСЛЕДЊЕ ПИСМО ЉУБЕ ЗЕМУНЦА: Једини рукопис који је угледао светлост дана, а ево КОМЕ га је посветио (ФОТО)
ПОЈАВИО СЕ СНИМАК ИЗ ДРУГОГ УГЛА! Преокрет у случају кобне ТУЧЕ у Алексинцу, ево ко је Алекси задао смртоносан ударац (ВИДЕО)
ЗВЕРСТВО У СРБИЈИ: Старац секиром УБИО ПСА, другом нанео тешке повреде
Све је почело када је Стипо Чалић, возач из Зенице, учествовао у удесу у Црној Гори приликом ког је погинуо један дечак. Тамошњи суд донио је ослобађајућу пресуду за Чалића и читав догађај прогласио несрећним случајем. Међутим маћеха настрадалог дечака, Вишња Павловић, заклела се да ће "крв наплатити крвљу". Убедила је извесног Драгомира Драгана Бајчету да у замену за 500.000 тадашњих динара, убије једанаестогодишњег дечака Бруна, Стипиног сина и тако плати "дуг у крви". За наручено убиство је знао и Рајко Павловић. отац настрадалог дечака.
Вишња и Драгомир нису се задовољили "само" убиством. Злочин који су починили био је право зверство. Године 2011. мајка убијеног Бруна и Стипина супруга Анка још увек је била жива и у интервјуу за портал Херцег Босна, присетила се тих страшних дана.
- Вишња и Драгомир, испричала је, долазили су им неколико пута на врата, наводно се распутујући за стан који желе да изнајме. Видели су Бруна, упознали му навике, открили где и када иде у школу… Вишња је отишла толико далеко да је приликом посете ставила Бруна у крило, попричала са њим о школи и помиловала га. Анки је рекла како има јако финог сина.
Једанаестогодишњи Бруно Чалић убијен је са девет убода ножем и измасакриран. Вишња Павловић ухапшена је у Пљевљима 42 сата након убиства, а Бајчета је приведен у кафани у Никшићу. Он се пред судом покајао за учињено дело. Вишња никада. Обоје су осуђени на смртне казне.
Трећи саучесник, Вишњин муж и отац детета страдалог у саобраћају Рајко Павловић, осуђен је на 20 година затвора. Четрнаест месеци након убиства, августа 1973. Вишња Павловић и Драгомир Бајчета стрељани су негде код Сарајева. Била је то једна од последњих смртних казни извршених у БИХ.
Сахрањени су у необележеним гробовима, у складу са тадашњим законима да се убице сахрањују овако да би се избегло стварање "култа личности". Ни данас се не зна где почивају. Рајко Павловић, Вишњин муж, одлежао је казну и изашао из затвора. Дочекао је да и његов други син, ког је имао са Вишњом, погине у саобраћајној несрећи.