ВОДИЧ КРОЗ ЦРНОГОРСКЕ ИЗБОРЕ! БЛИЖЕ СЕ ИЗБОРИ У КОМШИЛУКУ: Да ли је Мило БЕСМРТАН и ко може ДА ГА СРУШИ?

Шта заправо знамо о ситуацији у Црној Гори? Као прво, да не можемо да уђемо у њу. Као друго, да букти сукоб између власти Мила Ђукановића и СПЦ у Црној Гори због усвајања спорног Закона о слободи вероисповести. Треће, да су парламентарни избори Црној Гори заказани за 30. август и да се скоро као никад до сада Ђукановићева власт налази пред озбиљним изазовом да га задржи.

Међутим, о реалном односу снага, новим и старим лицима на црногорској јавној цени мало се зна. Ово је кратак водич кроз црногорске изборе, са прегледом главних актера, основних програмских начела и шансама на предстојећим изборима.

ДПС - Демократска партија социјалиста

На власти су 30 година. Председник партије и државе је Мило Ђукановић. Више пута председник и премијер Црне Горе. Најдуговечнији политичар у овом делу Европе. Упркос бројним аферама и изазовима на власти 29 година, али ипак тек на половини мандата Краља Николе који Црном Гором владао 58 година (1860. до 1918). Програмска начела ДПС су током последњих 30 година била толико флуидна да их је готово немогуће набројати, те ћемо се концентрисати само на актуелно стање. Главни су заговорници доношења спорног Закона о слободи вјероисповјести којим СПЦ мора да доказује(!!!) да је власник цркава и манастира по Црној Гори који су изграђени пре 1918. Заговорници су обнове Црногорске православне цркве која ће објединити све православце у Црној Гори. Многи је зову партијском црквом. Црна Гора је већ чланица НАТО, изгласано је признање тзв. Косова, влада заговара пут у ЕУ и грађанску и секуларну државу. У колацији са "сателитом" Либералном партијом.

Други човек партије и веома јак играч је Мојковчанин Душко Марковић, који је и премијер. За њега се сматра да је мекша струја у односу према СПЦ. Од других актера у ДПС треба поменути Предрага Бошковића, министра одбране, и Ивана Вуковића, градоначелника Подгорице. Реално, поред Мила су сви мање битни.

Годинама имају изнад 40 одсто у бирачком телу. Ипак, сукоб са СПЦ им је сигурно донекле смањио упориште међу православним бирачима. Сигурно су и даље појединачно најјача партија у Црној Гори. Неке прогнозе кажу да су на око 35 одсто, док они оптимистично тврде да су никад јачи и хомогенији.

Стављени су у категорију власти, иако су од 2016. у опозиционим клупама, зато што постоји велика вероватноћа да са ДПС направе коалицију ако буду тас на ваги. Они су ДПС били поуздан партнер, али прво нису подржали Филипа Вујановића (сећате се сигурно, висок, пристојан господин) у трци за председника државе 2013, а онда су почели све више да се отимају из загрљаја старијег брата. ДПС их је за казну распарчао и одсечено крило које је им је било блиско (СД тј Социјалдемократе) узео за новог коалиционог партнера. Грађанска партија, 2006. на референдуму водила индепендистичку кампању за независну Црну Гору. Вредно је истаћи да су подржали Закон о слободи вјеросиповјести. Залажу се за секуларну државу и међунационалу толеранцију.

Годинама је алфа и омега партије био Ранко Кривокапић, кога и јавност у Србији добро зна. Пуних 13 година је био председник Скупштине. Рашко Коњевић је у претходном сазиву парламента био активан посланик, а раније министар унутрашњих послова и министар финансија. Сада је председница партије дама Драгиња Вуксановић, такође је посланица, али је била и председнички кандидат 2018. када је освојила завидних 8,2 одсто гласова. Била је први женски председнички кандидат у историји Црне Горе.

Тешко је прогнозирати. Многи тврде да неће прећи ни цензус од три одсто. Домет од 8,2 одсто колико је освојила Вукасновићева на председничким изборима је само сан. На том грађанском полу има доста партија које нападају исто бирачко тело, па је тешко прогнозирати тачан резултат.

Последње четири године су у власти као самостална партија. Пре тога су били део СДП-а. Имају готово иста програмска начела као и СДП, али нису били спремни да се конфонтирају ДПС-у као већинска струја у тој партији, па је поражени на унутарстраначким изборима оформио нову странку, за коју зли језици тврде да ће на првим изборима гласати по директиви и гласачи ДПС. Сличне трачеве смо имали и у Србији, поготово када је реч о прикупљању потписа. Сада већ имају и министарска места и одборе, па је лакше анимирати гласаче и запослене по партијској линији. Готово сигурно формираће владу са ДПС ако буду имали за то капацитете. За почетак без СДП, али и са СДП, ако буде потребно. Власт је власт.

Као млада партија, ван Црне Горе немају превише препознатљивих лица. Председник је Иван Брајовић, кога је Ранко Кривокапић поразио на унутарстраначким изборима. Сада је председник Скупштине, коју је врло ауторитативно водио. Последње време у центру пажње је Кенан Храповић, економиста на челу министарства здравља које са променљивим успехом води битку са вирусом корона. Опозиционе новине његову децу често наводе као пример богатих наследника режимских функционера.

Тешко је очекивати да не прођу цензус, али све је могуће. Чак се може очекивати да са позиције власти буду боље рангирани од старијег брата СДП. Ипак, неко ће од грађанских партија морати да киксе. Да ли они? Тешко, али нико није сигуран.

Коалиција око Демократског фонта (ДФ)

Како ће опозиција ићи у три колоне, најјача струја ће дефинитивно бити коалиција око (ДФ). И најдоследнија позиција. "За будућност Црне Горе" је назив листе коју ће на парламентарним изборима чинити Демократски фронт, СНП, Народни покрет, Права Црна Гора и нестраначке личности. Главна порука којом ова коалиција иде на изборе је "Не дамо светиње". Циљну група ове коалиције чиниће православни верници, а нарочито они који се изјашњавају као Срби. Ова коалиције је од 2006. значајно умирила реторику и не доводи више питање државности Црне Горе. Наравно, противе се признању независности тзв. Косова и залажу се за блиске везе са Србијом.

Носилац листе је нестраначка личност професор Машинског факултета Здравко Кривокапић. Ипак, фронтмени демократског фронта су главни играчи Андрија Мандић, Милан Кнежевић и Небојша Медојевић. Интересантно је да су Медојевић и Мандић већ најавили да неће бити опет посланици, па је Мандић 81. (последњи) на листи за посланике.

Храбар и неочекиван потез човека који има неколико кривичних пријава и пресуду на пет година затвора у пресуди афера "Држави удар" да се одриче посланичког места и имунитета. Очекивано је, да ако дође до промене власти, буду важни играчи у новој влади. Од млађих снага морају се истакнути посланици Милун Зоговић и Јован Вучуровић, који су били најактивнији и најагилнији посланици у последњем сазиву парламента.

Афера "Државни удар" на изборни дан 2016. је пресудно утицала да не дође до смене власти. Синергијом снага на овој листи очекивано је да резултат буде минимално око 20 одсто. Ипак, за промену власти је неопходно више, па се најављује циљ да бар сваки четврти гласач да поверење овој коалицији. Могуће је да резултат буде на средини

Коалиција коју чине Демократе, Демос, Партија пензионера инвалида и реституције, Грађански покрет Нова љевица и Друштво за истраживање политике и политичке теорије наступиће на изборима под слоганом "Мир је наша нација". Иако опозициони, прозападно су оријентисани. Зли језици кажу да су у добрим односима са западним амбасадама. Коалицију чине млади људи и припадници различитих верских заједница. Очекивало се да уђу у коалицију са ДФ-ом, али није дошло до договора о једној листи због програмских разлика. Ипак, уколико дође до промене власти, очекивано је да дође до те коалиције ради формирања нове владе.

Алекса Бечић, млади изданак некада јаке СНП (коју је основао покојни Момир Булатовић) у орбиту се винуо када је на изборима за градоначелника Подгорице остварио двоцифрен резултат. Апсолутни лидер овог дела опозиције. Друга виолина је бивши амбасадор СРЈ у Риму Миодраг Лекић. Он је замало (у црногорској опозицији је све замало) победио Филипа Вујановица, разлика била око 8.000 гласова. Лекић је лидер Демоса, умерене грађанске организације са осредњом снагом у бирачком телу. Близак овој коалицији је и проф. Владимир Павићевић кога у Србији сви знају као најактивнијег посланика у српском парламенту и члана Живковићеве Нове. Да, он је сада црногорски држављанин.

Можда су појединачно Демократе мало јаче од ДФ-а, али коалициони партнери ДФ-а имају јачи изборни потенцијал. Такође, лидери ДФ знају да борбеније и храбрије воде кампању и да ту навуку значајан број бирача. Ипак, предвиђа им се добар резултат. Да ли довољан за промену власти - остаје да се види.

У Црној Гори када кажете ЗАДЊА ЈЕ УРА, то у преводу значи НЕМА ВИШЕ ВРЕМЕНА. Платформа "Црно на бијело", коју чине Грађански покрет УРА, Савез грађана Цивис, Бокешки форум, Странка правде и помирења и независни интелектуалци предали су изборну листу за парламентарне изборе. Ова грађанска организација врло вероватно држи кључ ових избора. Ако они уђу у парламент и штрпну гласаче од СДП и СД и једну од две партије гурну испод цензуса, промена власти је много извеснија. Ипак, није баш превише реалан тај сценарио. Врло грађански оријентисана организација, до сада веома блиска Демократама. Међутим, први су рекли да неће са ДФ и тако разбили илузију о јединственој опозицији. Демократе су се сакриле иза такве одлуке, па сада имају три колоне опозиционих странака.

Алфа и омега и УРЕ и људи који стоје иза ове платформе је Дритан Абазовић. Овај харизматични Албанац коврџаве косе из Улциња је јако препознатљив у црногорским круговима, а антологијски су његови дуели са Милом Ђукановићем у Скупштини Црне Горе када је умало дошло до физичког обрачуна.

Успех ове коалиције је да пређе цензус од три одсто. Према грубим прорачунима, за цензус би са излазношћу од 65 одсто око 10.500 гласова било довољно за улазак у Парламент. Наизглед мало, али није лак корак за све. Од резултата ове групације зависиће много тога.

Коалиција око албанских странака и Бошњачка странка готово сигурно улазе у Парламент. Извесно је да би Бошњачка странка ушла и на регуларни цензус од три одсто. Они су ближи владајућим странкама и извесно је да ће уколико буду могли да праве власт то радити са ДПС-ом. Уосталом, као и до сада.

У случају велике излазности, аналитичари су сагласни да постоји и већа вероватноћа да се власт промени. На излазност од око 75 одсто Ђукановић би се нашао пред огромним изазовом да задржи власт и његови потенцални партнери би много теже прешли цензус. Такође, ти бирачи који би изашли преко очекиваног броја махом били за њега непознаница јер он има стабилно бирачко тело, организовано да гласа. Излазност 2016. је била 73 одсто и ту је власт била озбиљно уздрмана, а афера "Државни удар" је вероватно спречила да излазност буде и већа, Ипак, треба имати у виду да се ови избори одржавају усред лета и борбе са вирусом корона.