Француска и Немачка најављују сарадњу са побуњеницима, док Аустрија планира драстичан корак - Може ли терористичка група да окрене свет наглавачке?

Група Хајат Тахрир ал Шам (ХТС), на челу са Абу Мухамедом ал Џавланијем у Америци се води као терористичка организација. Ал Џавлани је годинама био повезан са Ал Каидом, али је прекинуо све везе 2016. године и осудио ту терористичку групу. Од тада, кренуо је у кампању да ребрендира себе и ХТС.

У Вашингтону се води жестока дебата о промени статуса ХТС-у, према четворици садашњих и бивших америчких званичника упознатих са дискусијама.

Америка разматра промену статуса ХТС-а који је означен као терористичка организација

- Постоји велика борба да видимо да ли, и како, и када можемо да уклонимо ХТС са листе терористичких организација - рекао је један од актуелних званичника за "Политико".

Према америчком закону, државни секретар може да именује групе страних терористичких организација ако се баве тероризмом и угрожавају безбедност САД. Ознака ФТО значи да група и њене активне присталице могу бити на мети санкција и кривичног гоњења.

Председник Америке би могао да одлучи директно да склони организацију са листе терористичких група. Али таква одлука често долази након дуготрајног разматрања међу званичницима националне безбедности, а ту је и политичка тежина таквог потеза: ниједан председник не жели да буде означен као особа која ослобађа терористе.

Нико у Вашингтону не оплакује пад Асада, диктатора умешаног у разне злочине, укључујући и ратне, нити велике неуспехе које његов пад значи за Иран и Русију. Али они се такође питају да ли је Ал Џавлани прави умерени транзициони лидер, како се представља, или вук у ребрендираној овчијој кожи.

Рани знаци су охрабрујући. ХТС је објавио да сарађује са сиријским премијером Мохамедом Газијем Џалалијем на формирању прелазне владе. Група је такође прогласила амнестију за све сиријске војнике и резервисте и обећала да неће наређивати женама како да се облаче.

Из Израела упозоравају да ипак треба бити опрезан када је реч о ХТС-у и другим побуњеницима.

У Вашингтону постоји сличан скептицизам, посебно у републиканским круговима уочи повратка Доналда Трампа у Белу кућу у јануару.

Високи званичници Бајденове администрације кажу да ће пазити шта ХТС ради и да ли испуњава дата обећања.

Ал Џавлани и ХТС ће имати главну улогу у формирању нове сиријске владе, а америчка терористичка ознака ће утицати на то како Сирија након Асада може да се извуче из западних санкција.

Немачка и Француска хоће да сарађују са побуњеницима

Са друге стране, немачки канцелар Олаф Шолц и француски председник Емануел Макрон сложили су се да раде са сиријским опозиционим групама које су преузеле власт у Дамаску.

У саопштењу се такође наводи да су се Шолц и Макрон договорили да раде заједно на јачању ангажовања ЕУ у Сирији и подршци инклузивном политичком процесу у земљи.

Британски премијер Кир Стармер рекао је да је „прерано“ да се разговара о преиспитивању терористичке ознаке ХТС-а.

Аустрија депортује сиријске мигранте, земље ЕУ не обрађују захтеве за азил

Један од највећих проблема о ком се дискутује након Асадовог пада јесу сиријске избеглице у свету.

Аустрија је објавила планове да депортује сиријске мигранте, док Белгија, Француска, Грчка, Немачка, Италија, Холандија и Хрватска паузирају обраду молби за азил.

- Наложио сам министарству да припреми уредан програм повратка и депортације у Сирију -рекао је аустријским медијима министар унутрашњих послова Герхард Карнер. У Аустрији живи око 100.000 Сиријаца, према статистичкој агенцији те земље.

Аустрија, Белгија, Италија, Немачка, Грчка, Холандија и Хрватска сада користе успех побуњеника да ревидирају своју миграциону политику, при чему затварају своја врата за тражиоце азила. Велика Британија је такође саопштила да ће престати да обрађује молбе за азил Сиријцима.

Одлуке о ревизији политике азила долазе пошто су антиимигрантске крајње десничарске странке доживеле скок популарности широм Европске уније. Немачка се, на пример, суочава са ванредним изборима у фебруару, а странке крајње деснице тренутно имају јаке резултате у анкетама.

Организације за права избеглица и помоћ упозориле су да одлука о обустављању захтева за азил долази прерано, указујући на наставак борби у деловима Сирије и питања око политичке стабилности.

- Уз значајне неизвесности и забринутости за транзицију Сирије и њену будућност, позивамо све земље у којима Сиријци живе као избеглице да поштују право на азил, као и принцип безбедног и добровољног повратка - наводе из Међународног комитета спасавања.

Немачка Савезна канцеларија за миграције и избеглице (БАМФ) саопштила је да ће замрзнути захтеве за азил за више од 47.000 сиријских држављана.

Грчка је обуставила обраду 9.000 сиријских захтева за азил, из Белгије су за "Политико" рекли да су захтеви више од 3.000 Сиријаца стављени на чекање.

Милиони побегли у Европу, Асад оптужен за коришћење хемијског оружја

Друге земље такође сада разматрају укидање азила Сиријцима.

Током 2015. године, више од милион Сиријаца је побегло из земље у јеку грађанског рата. Од тада су се милиони настанили у Европи, а Кипар је још у августу паузирао молбе за азил из Сирије, рекавши да се бори са „масовним доласком“ миграната.

У октобру су неке земље ЕУ, на челу са Италијом, настојале да нормализују везе са Сиријом како би олакшале депортацију миграната.

Извор: Србија Данас/Политико