МИСТИЧНА РУСКА ПОРОДИЦА: Живели у толикој ИЗОЛАЦИЈИ да нису знали ни за Други светски рат

Сибирска тајга једно је од најизолованијих места на свету, а осим тога и врло је незгодан терен за путовање, као и готово немогуће место за живот.

ПАКАО ПОСТОЈИ: Руски начници избушили рупу у Сибиру и згрозили се када су чули ове звуке (СНИМАК)

Научници открили ВАКЦИНУ која уништава бактерије одговорне за УПАЛУ ПЛУЋА, СЕПСУ и МЕНИНГИТИС

Кратка лета и дуге хладне зиме готово потпуно онемогућавају настањивање људи, због чега је тајга у Сибиру једно од највећих ненасељених подручја света. Подручје од 8,1 милиона квадратних километара прекрива чак 10 одсто Земљине копнене површине, а њени становници су већином медведи и лисице током дана, док ноћу лове вукови. 

Вероватно сте чули приче о јапанским војницима који су се повремено појављивали из џунгле несвесни да се рат завршио. Ипак, ово је још невероватнија прича - о породици која није знала чак ни да је дошло до Другог светског рата. 

Невероватна судбина држала је у незнању руску породицу која је провела преко 40 година у пустоши Сибирске тајге, да би на њих 1987. налетели геолози истраживачи. 

Сазнали су да породица Ликов живи у потпуној изолацији деценијама. Они су спадали у "Старе ритуалисте", огранак руске Православне цркве која се од матице раздвојила средином 17. века због осуде реформи. 

Пре 1936. породица је живела у насељеном делу Русије, али након што је једног од браће убила совјетска патрола, отац Ликов окупио је своју породицу с којом је затим побегао у ово подручје, а након тог дана никад више нису виђени. 

Преживљавање у дивљини и 40 година без соли 

Карп Ликов више од 40 година живео је са својом супругом и децом у дрвеној колиби коју је сам изградио, свега неколико километара далеко од границе с Монголијом. Кад су се одлучили да оду у тајгу било их је четворо - Карп и жена Акулина, син Савин и кћер Наталија. 

У дивљини је рођено још двоје деце, Дмитриј 1940. и Агафија 1943. Имали су књиге за молитву и стару Библију, из које су деца научила да читају и пишу. Јели су бобице, узгајали властито поврће, али и шили одећу од тканине коју су сами израдили.

Научили су да лове без пушки, али и без стреле. Када је Дмитриј одрастао, постао је прави стручњак за лов, толико добар да је босоног ловио по зими. У касним 1950-им услед изузетно тешке зиме породица се суочила с глађу, а Акулина је преминула, оставивши супруга самог с децом. 

Кад су их геолози пронашли 1978. нису могли да верују да је неко успео да преживи у таквим условима, који су дословни изгледали попут оних из Средњег века. Упркос годинама изолације, Карп их је љубазно дочекао и одбио све што су му геолози нудили, осим соли - коју нису осетили дуже од 40 година. 

Научници су их и информисали - они нису ни знали да је избио Други светски рат, да су људи слетели на Месец... Карп је био посебно фасциниран, гледао је у провидну фолију коју су донели истраживачи. 

- Господе, шта је то, стакло је, али се гужва - чудио се. 

Остала сама усред ничега 

На јесен 1981., троје од четворо деце – Дмитриј, Наталија и Савин, умрли су у неколико дана, демонстрирајући тиме велику повезаност. Њима двојици су отказали бубрези, док је Савин умрла од упале плућа. 

Геолози су још неколико пута долазили у тајгу и наговарали Карпа, као и његову ћерку Агаифу да се преселе код рођака који су живели око 240 километара даље, али су одбијали. Карп је умро у 1988., а једина преживела ћерка Агаифа остала је сама у дрвеној колиби, присиљена да се сналази у дивљини.