На ових шест питања у вези са Сиријом Трамп мора ДАНАС да одговори

Напад на Сирију под вођством Америке поставио је многа питања јер је очигледно да се америчка администрација води нејасном реториком и "повуци-потегни" политиком. Од одговора на њих зависи и смиривање глобалне ситуације.

Председник Доналд Трамп у свом говору пре две недеље у Охају рекао је да ће "Изаћи ускоро из Сирије." Трамп је јуче постао предводник велике операције бомбардовања која је укључула и главни град Сирије.

Која је уопште политика Трампове администрације?

Да ли је то да сиријски лидер Башар ал Асад оде са власти, што је била политика САД под вођством Барака Обаме у раним данима грађанског рата у Сирији? Или је, једноставно, црвена линија Асадова употреба хемијског оружја, али не и много више?

Одговор је далеко од јасног. Кад је председник Доналд Трамп најавио офанзиву у петак, касније је саосећао, док је његов амбасадор у УН Ники Хејли раније током ове недеље изјавила да не може доћи до политичког решења са Асадом на власти.

Скоро пола милиона Сиријаца умрло је у рату, а хемијско оружје је само један мали део. Током кампање, Трамп је као кандидат понекад износио идеју о стварању "сигурних зона" за грађане из Сирије.

Да ли је следећи корак Трампове администрације покретање таквих зона и како би функционисале?

Такве зоне захтевале би простор без прелетања, зато што су ваздушне снаге Сирије досад уживале потпуну супериорност у ваздуху. Спровођење такве зоне закомпликовано је чињеницом да постоји значајан број руских авиона који прелећу Сирију.

Управо сада његова администрација ефикасно забрањује улазак сиријских избеглица у САД, упркос чињеници да су у питању већином жене и деца.

Председник САД невољно је критиковао руског председника Путина, али је у петак имао тешке речи за Русе:

- Упитао бих Русију: Какав то народ жели да буде повезиван за масовним убицом недужних мушкараца, жена и деце?

Амерички министар одбране Џејмс Матис на конференцији за новинаре у Пентагону рекао је да су напади законски засновани председничким Чланом 2. Устава. Многи правници као и чланови Конгреса нису били сагласни.

Напад на мете Асадовог режима, за разлику од мета Исламске Државе, Конгрес није одобрио, а војне акције су под његовом надлежношћу, мада су последњи председници били склони да то занемаре.

Ово је једна од оптужби - адаптирана реченица из истог филма - усмерена против председника Била Клинтона усред афере са Моником Левински. Клинтон је због афере покренуо војне ударе против Ал Каиде у Авганистану у августу 1998. године, а напад је почео после бомбардовања две америчке амбасаде у Африци.