Немилосрдни ударац ИМПЕРИЈЕ на војску која шест година ратује против тероризма!

Укупно 60 крстарећих ракета Tomahawk, исте оне ракете које су пре шест година можда и заувек потопиле Либију, обрушило се на сиријску војну базу у провинцији Хомс.

С ратних бродова USS Портер и USS Ross, који се налазе на простору источног Медитерана, гађана је сиријска војска - највећа анти-терористичка институција на Блиском истоку.

РУСКА ДУМА ТРАМПУ: Да одговарамо међународним правом или Искандерима?

Ко жели да верује да је сиријска војска, у тренутку када добија рат на свим фронтама, хемијским оружјем напала насеље на простору провинције Идлиб, може, то је слобода права на мишљење, али за такво мишљење ваља прво осудити властити разум на смртну казну.

Но, и у случају пресуде властитом разуму, једну ствар се ипак не може оспорити - Трамп је ову агресију ноћас наредио без икаквих доказа јер докази, таман и да постоје, нису се могли у овако кратком року наћи у његовим рукама.

Сиријска војска је највећа анти-терористичка снага на простору целог Блиског истока, регије која врви тероризмом. Кренути у убилачки напад против такве војске није само чин агресије и империјализма већ и чин директног поткопавања глобалне сигурности.

Трумпова одлука не изненађује - већ неколико недеља након његовог уласка у Белу кућу постало је јасно да неће он бити тај који ће "исушити мочвару" већ ће мочвара бити та која ће га у рекордном времену прогутати. Ноћас је направљен пуни круг - Трамп није сломљен већ је добровољно пристао бити марионета када је схватио да се то од њега тражи.

ПРВА КАЗНА АМЕРИЦИ: Русија суспендује меморандум о спречавању инцидената на небу Сирије!

Сва та сурова медијска кампања која се против њега водила била је стратешки бриљантна - у свега стотињак дана ударања постојећи амерички естаблишмент добио је натраг председника каквог и очекује. Похвале већ стижу из правца CNN-a, New York Тимес-а... "Председник Трамп је учинио праву ствар". Да, "председник" - тако се од ноћас знатно чешће ословљава. Вратили су му титулу коју је освојио и сада у њој може уживати, док сиријски војници - који од пролећа 2011. сваког дана ратују у паклу где им се супротставља зло какво на површини Земље није виђено још од Хитлеровог доба - јутрос леже мртви и спаљени под ударима америчких Tomahawka, ракета које носе име оружја народа који је једнако брутално побијен у једном од највећих геноцида у људској историји.

ВИше о агресији на Сирију погледајте ОВДЕ.

Има ли стратегије иза ова агресије? Има, подоста, али то смрт сиријских војника чини још и мучнијом.

Трамп је управо угостио кинеског председника Си Ђинпинга, лидера друге највеће економије свијета и земље која ће, ако већ и није, бити главни амерички ривал, Кина, а не пркосна Русија. Ово је била порука и њему - мора тамо седити и гледати сву моћ америчког крстарећег наоружања, моћ, али и одлучност новог председника. Мора притом повезати у глави да је ова америчка администрација спремна ударити чак и по цену глобалног сукоба - јер ако уз сиријског јутрос на простору базе Шајрат лежи и руски војник, то је свакако могућност - а то значи: данас Хомс, сутра Јужнокинеско море.

СИРИЈСКИ ЦИВИЛИ ПОСЛЕ НАПАДА: Бомбардовање америчких војних снага било је тотално ДЕВАСТИРАЈУЋЕ

Дакако, порука је ово и Ђинпинговом еуроазијском колеги Владимиру којем ноћас Трумп показује да ће га претворити у „медведа од папира“.

Најзад, ово је и порука Дамаску - Асаде одлази, ово је био тек само почетак, мали пробни комарац након којега ће се рој обрушити и спалити твоју земљу до темеља ако хитно не нестанеш.

У Трумповој глави, која је навикла на овај начин елиминише своје пословне конкурентне у капиталистичкој арени, ово је био врхунски потез - 60 ракета којима ће свој циљ остварити и у Дамаску, и у Пекингу и у Москви. Не само то, већ ће му клицати и водећи медији који су га до јуче мрзили. Но, када остарели, али за дизања ега још увек врло гладни Трамп, осети ову еуфорију, други напад биће му још лакши (мада је и овај, како и видимо, донио с великом лакоћом).

Но, хоће ли се све посложити баш како се он тренутачно нада? Тешко - сиријски рат се овим нападом неће привести крају, барем не крају каквог Америка жели: инсталацијом исламистичког режима на власт у Дамаску. За Америку је ово агресија у којој она може и не мора бити активна, али за неке друге актере је ово питање бити или не бити.