САУДИЈСКИ ПРИНЦ НА ТАПЕТУ: Три кључна питања на које нема никакав одговор, а проблеми се само гомилају

Ово су непријатни дани за руководство Саудијске Арабије, а посебно за њеног свемоћног престолонаследника Мохамеда бин Салмана, познатог као МБС.

Код куће је и даље популаран, али на међународном нивоу није успео да се отресе вела сумње због своје наводне улоге у убиству саудијског новинара Џамала Кашогија 2018. године.

А сада се нова америчка администрација припрема за усељење у Белу кућу и новоизабрани председник Џо Бајден јасно је ставио до знања да ће заузети много оштрији став од свог претходника према одређеним саудијским потезима.

Рат у Јемену

Ово је била катастрофа за готово све умешане, али највише за осиромашено, неухрањено становништво Јемена.

Саудијска Арабија није започела овај сукоб - Хути су то учинили када су крајем 2014. кренули маршом на главни град Сану и свргнули легитимну владу. Хути су племе са планинског севера и представљају мање од 15% становништва земље.

У марту 2015. године, МБС је, као саудијски министар одбране, потајно окупио коалицију арапских држава, а затим ушао у рат са масивном ваздушном снагом, очекујући да ће Хути предати се за неколико месеци.

Скоро шест година касније, са хиљадама убијених и расељених и ратним злочинима које су починиле обе стране, коалиција предвођена Саудијском Арабијом није успела да истисне Хуте из Сане и већег дела насељеног запада Јемена.

Уз помоћ Ирана, Хути шаљу све прецизније ракете и експлозивне дронове у Саудијску Арабију, погађајући нафтна постројења чак до Џеде.

У питању је скупа пат позиција и бројни мировни планови су се рушили, један за другим.

Јеменски рат убија Јеменце и цеди саудијску касу, док истовремено привлачи све више критика из иностранства.

Саудијци би желели да пронађу начин да спасу свој образ из тога. Али, како су, према њиховим речима, кренули "да зауставе Иран да направи упориште на њиховој јужној граници", они инсистирају да не могу да прихвате наоружану милицију коју подржава Иран, а која држи власт у Јемену.

Међутим, време истиче за саудијске ратне напоре.

До 2016. године, на крају свог председавања, Барак Обама је већ ускраћивао Ријаду одређену америчку подршку. Доналд Трамп је преокренуо ту политику и пружио Ријаду сву обавештајну и материјалну помоћ коју је тражио. Сада је администрација Бајдена наговестила да је мало вероватно да ће се то наставити.

Притисак је да се овај рат заврши, на овај или онај начин.

Жене у затвору

Ово је за саудијско руководство била међународна ПР катастрофа.

Тринаест мирних саудијских активисткиња затворено је, а у неким случајевима и јако злостављано, због наводног кривичног дела само зато што су захтевале право да возе аутомобиле и укидања крајње неправедног система мушког старатељства.

Многе активисткиње, укључујући Луџаин ал-Хатлул, ухапшене су 2018. године, непосредно пре укидања забране женама да возе аутомобиле.

Саудијски званичници тврде да је Хатлул крива за шпијунажу и „узимање новца од страних сила“, али нису успели да изнесу никакве доказе.

Њени пријатељи кажу да није учинила ништа више од тога да је присуствовала конференцији о људским правима у иностранству и пријавила се за посао у УН.

Њена породица извештава да су је у притвору тукли, шокирали струјом и претили силовањем, те да се последњи пут када су је видели неконтролисано тресла.

Баш као и Јеменски рат, ово је рупа коју је саудијско руководство само ископало и сада тражи начин да се из ње извуче.

Након што толико дуго држи жене у затвору, без икаквих доказа који би опстали на суду у земљи са независним правосуђем, најочигледнији излазни пут је „помиловање од стране његовог величанства“.

Очекује се да ће ово питање покренути Бајденова администрација.

Блокада Катара

Ово ће, на површини, бити решено након исцрпног кувајтског посредовања иза кулиса. Међутим, испод површине проблем је дубљи.

У року од неколико дана од посете председника Трампа Ријаду, 2017. године, Саудијска Арабија придружила се Уједињеним Арапским Емиратима, Бахреину и Египту како би наметнула ембарго свом заливском суседу Катару.

Емирати су произвели досије наводних терориста који су живели у Катару, али је земља порекла да подржава тероризам и одбила је да пристане на захтеве квартета.

Као и код Хута у Јемену, постојало је погрешно очекивање да ће Катар на крају капитулирати. Нису, делимично захваљујући свом огромном богатству - Катар седи на огромном приобалном гасном пољу и уложио је више од 53 милијарди долара само у економију Велике Британије - а такође има и подршку Турске и Ирана.

То је у пракси значило да се последњих година на Блиском Истоку појавила дубока пукотина.

На једној страни су три конзервативне, сунитске заливске арапске монархије - Саудијска Арабија, УАЕ и Бахреин - заједно са њиховим савезником, Египтом.

С друге стране су Катар, Турска и различити политички исламистички покрети које ове државе подржавају, попут Муслиманске браће и Хамаса у Гази.

Ови транснационални покрети су трн у оку лидерима квартета, који их виде као егзистенцијалну претњу својој владавини.

Нема сумње да је три и по године бојкота Катара нанео економску и политичку штету обема странама. Такође је овим задат ударац заливском арапском јединству у време када се заливске арапске вође све више брину због иранског нуклеарног и ракетног програма.

Изасланик председника Трампа и његов зет Џаред Кушнер боравио је у Заливу и залагао се за завршетак спора, и сигурно ће и администрација Бајдена желети да се то реши. Катар је, на крају крајева, домаћин највеће прекоморске базе Пентагона Ал-Удаид. Али оно што се договори у посредовању, и даље ће морати да се потврди у пракси.

Биће потребне године да Катар опрости својим суседима, којима ће требати године да поново стекну поверење у њега.

Више вести о Сирији, Либији, Јемену и Ираку, прочитајте ОВДЕ.