ПРЕМИЈЕР ВУЧИЋ ДАНАС У ПАРИЗУ: Може ли се Србин поново ослонити на "лађу Француску"?

Однос Србије и Француске је одувек био све само не једноличан - варирао је од велике љубави до отвореног непријатељства. Наиме, сви се сећају опеваног ратног савезништва искованог у Првом светском рату, међутим данас се сви далеко боље сећају догађаја из не тако давне прошлости и бомбардовања Србије 1999. године, у којем је суделовала и Француска..

Од Солунског фронта и чувене "лађе француске", преко "преговора" у Рамбујеу, па све до 18. фебруара 2008, када је Француска признала самопрокламовану независност Косова, Београд и Париз прошли су трновит пут. Али, као што су промене у међународним околностима довеле до тога да две земље забораве своје традиционално пријатељство, можда ће их новонастале околности натеретати да га се поново сете.

СЕДИШТЕ ВЛАДЕ СРБИЈЕ СЕ СЕЛИ ИЗ БЕОГРАДА: У овом граду ће бити од 10. до 17. октобра

ВУЧИЋ ИДЕ У ФРАНЦУСКУ: Заказани му сусрети са Оландом и Валсом

Тада ће можда Срби схватити да је Француска била њихов једини прави западноевропски пријатељ, а Французи ће схватити да су у Србији имали дугогодишњег и јединог правог савезника на Балкану.

Први односи још у средњем веку

Краљ Урош И Немањић оженио се француском принцезом Јеленом Анжујском око 1250. године, која је оставила неизбрисив траг у српској историји. Краљица Јелена запамћена је као велика задужбинарка и добротворка, а једно од сећања на овај брак данас је и Долина јоргована у долини Ибра.

ВУЧИЋ У БЕЛОЈ ПАЛАНЦИ: Желимо у ЕУ, али нећемо забијати нож у леђа нашим пријатељима из Русије

Најстарији сачувани документ који сведочи о односу Србије и Француске је писмо Карађорђа упућено Наполеону у време борби за ослобођење од турске власти.

Сачувана је и прича по којој је француски владар управо вођу Првог срспког устанка сматрао највећим војсковођом тог времена, а о "малој, али храброј држави на Балкану" похвално су говорили и оновремени књижевници Виктор Иго и Ламартин.

Успостављање дипломатских односа

У модерно доба, Србија и Француска успостављају званичне дипломатске односе након Берлинског конгреса, на којем је Србија стекла своју самосталност, 01. јануара 1879. године.

Француска постаје кључна дестинација учених Срба који тамо одлазе на школовање. Скоро да нема оновремене јавне личности из наше земље која неко време није провела у Француској образујући се.

Од тог времена, Србија и Француска биле су савезнице у свим ратовима. Током Првог светског рата, Француска је Србији слала наоружање, санитетски материјал и лекове. После голготе коју је српски народ прошао повлачећи се преко Албаније, француски бродови су били ти који су сачекали измождене војнике у Скадру и Драчу и превезли из до Крфа. Оданде, многи болесници, али и деца и омладина, превожени су и смештани у домове у Француској, где су лечени и школовани, а онда враћани у домовину.

Било је то најславније време пријатељства Србије и Француске. Опорављена Србија је уз помоћ Француске организовала Солунски фронт, а на челу уједињене ослободилачке војске која је избацила Бугарску из рата и довела до коначног слома Аустроугарске, налазио се француски генерал Франше д' Епере.

Пријатељство Француске и Србије настављено је и после Великог рата. А онда је дошао Други светски рат у којем су Србија и Француска такође биле на истој страни, али се након 1945. године све променило. Део проблема представљала је национализација имовине француских компанија након стварања СФРЈ, као и суђење Драгољубу Михаиловићу коме су се противиле САД и нарочито Француска. Дипломатски односи никада нису прекинути, али јесу захладнели. 

Друга тачка раздора у југословенско-француским односима је био Алжирски рат за независност. Југославија је била прва држава која је признала независност ове важне француске колоније. Ипак, односи су убрзо нормализовани.

Распад Југославије

Француска је активно учествовала у ратним збивањима током распада СФРЈ, а као чланица НАТО пакта била је и једна од држава које су бомбардовале Југославију 1999. године иако има података да се противила нападима на цивилне циљеве, нарочито београдске мостове. 

ВУЧИЋ СЕ САСТАО СА ЧЕПУРИНОМ: Унапредити све видове сарадње, поготово економску

Тих дана Споменик захвалности Француској на Калемегдану прекривен је црним платном. Уместо "Волимо Француску као што је она волела нас" тада је постављен натпис: "Нека је вечна слава Француској које више нема". А признање тзв. Косова на све то је ставило тачку.

Нова шанса пријатељству

Посета, тада новог, премијера Француске Мануела Валса Србији 2014. године најављивана је као преокрет у односима две државе који се чекао.

- Желимо да нашем старом пријатељству удахнемо нову младост, нову снагу на свим плановима, наравно на политичком плану, али и на економском, јер је то област у којој Франуска није довољно присутна. Има посла у свим тим областима и то је такође смисао мог доласка овде - рекао је Валс који је у Србију дошао с привредном делегацијом коју су чинили представници 34 највеће француске компаније.

Од тада политички и економски односи крећу се узлазном путањом. Наредна, 2015. година била веома успешна за пораст трговинске размене између Србије и Француске јер је забележен раст од 20 одсто у извозу српских производа у Француску, али и извозу из Француске у Србију. Укупно, трговинска размена две земље била је 750,4 милиона евра, а циљ је да у што краћем року достигне милијарду евра, изјавила је недавно амбасадор Француске у Србији Кристин Моро.

Након успешних турнеја у Русији и Америци, премијер Србије Александар Вучић данас узвраћа дводневном посетом Француској где ће разговарати са председником и премијером Франсоа Оландом и Мануелом Валсом, као и са другим високим француским званичницима. То ће бити нова важна шанса за јачањем односа две земље и прилика коју Србија не сме да испусти, јер имати пријатељство и савезништво Француске, као једна од најважнији држава ЕУ, није мала ствар.

У тренутку када се европски континент налази на удару многих опасности, попут исламског тероризма, али и проблема попут миграција и "Брегзита", Србија као фактор стабилности на Балкану и транзитна земља на путу европских миграција постала је веома занимљива Француској. Такође, као земља која се највише нашла на удару џихадиста, у Француској постоји ново разумевање за ситуацију у коју су се Срби нашли 90-их година и то је нешто што треба искористити.

Јасно је да данас једни другима можемо много да помогнемо..Србија је Француској често била упориште утицаја на Балкану и неретко је потпуно сама бранила српске интересе. Србија је у Француској некада имала савезницу, заштитника и узор, а уређење њеног друштва био је циљ коме је требало стремити.

Све је мање разлога зашто то опет не би био случај.